UŽICE - U kraju šljivika i malinjaka nikao je pre nekoliko godina i jedan skroman vinograd, jer je Vasilije Terzić želeo da pokuša i pokaže da i iz užičkih brda, osim tradicionalne rakije, može stići dobro vino koje obavezno liči na onog ko ga stvara."Prošao sam dosta po svetu i video da ljudi uzgajaju lozu na daleko surovijim, lošijim uslovima i hvale se dobrim vinima", kaže Vasilije.Iako vino u podrumu kombinovano od njegovog i župskog grožđa obično ne dočeka sledeću berbu, već ga najčešće podele i popiju brojni prijatelji, u priču o vinarstvu upustio se sasvim ozbiljno, baš kao i svemu što je do sada radio.Vasilije, kako kaže, ne pravi razliku između posla i hobija, a bio je i fabrički radnik i ekonomista u komercijali, a sada je pisac, zdravičar, čuvar narodnog blaga, hroničar, a mnogima najpoznatiji kao slikar sa 11 samostalnih izložbi."Sve sam aktivnosti kojima sam pristupio izgurao i ni u jednoj drugoj državi ne bih želeo da živim nego u ovoj. Ja znam da štošta nije u redu, ali moja je obaveza, kao i svakog od nas, da nešto učini da bude bolje. Nekada je dovoljno samo malo da pomeriš stvari, pa si puno učinio", kaže on.Kao dete zlakuških lončara pomogao je oživljavanje zanata i afirmaciju sela i očuvanje tradicije i pokretao sve seoske akcije. S puno ljubavi i entuzijazma traga i za spisima iz zavičajne istorije, savladao je naravno sve tajne kompjutera, pisao poeziju, a nagrađivan je i za pripovetke. Jedino je, kako kaže, posle nekoliko godina pisanja za novine, dnevne i lokalne, pobegao iz novinarskog sveta.Vasilije kaže da ne namerava da se prepusti tipičnom penzionerskom životu u kome nema izazova, jer, kako kaže, uvek ima nešto novo u šta vredi zaviriti i otkriti.
