PROKUPLJE- Na arheološkom likalitetu Pločnik kod Prokuplja danas je demonstrirano topljenje bakra, na način kako je to rađeno pre sedam hiljada godina.
Ovim događajem završena su ovogodišnja iskopavanja na ovom lokalitetu u okviru velikog međunarodnog projekta "Razvoj metalurgije u Evroaziji“, čiji su nosioci Vlada Velike Britanije, Institut za arheologiju, Narodni muzej u Beogradu, Narodni muzej Toplice u Prokuplju i Zavičajni muzej u Priboju na Limu.
"Na osnovu rezultata moje doktorske teze napravila sam 12 dizajna instalacija za topljene bakra. Ostaci potiču sa lokaliteta Bele Vode ali i sa lokaliteta Pločnik. Ruda koju topimo je iz antičkog rudnika sa lokaliteta Ždrelo, jer se pokazao najbliži metalu koji se topio na ova dva lokaliteta", rekla je doktor arheologije Miljana Radivojević, sa Londonskog Univerziteta.
Ona je istakla da je cela ekipa veoma zadovoljna onim što su na terenu postigli i da su naučili na koji način mogu da posmatraju ostatke arhimetalurških procesa.
"Čak smo uspeli da rekonstruišemo neke od situacija koje nalazimo na lokalitetu a koje su stare 7000 godina, što je bilo posebno uzbudljivo iskustvo.Topili smo bakar uz pomoć alatki koje smo dobili iz Muzeja rudarstva iz Bora. Tempo našeg rada određivao je ritam udaraljki, koji je osmislio student dizajna zvuka i muzičke produkcije Dimitrije Cvetković, jer smo sigurni da se u tom periodu baš na taj način organizovao posao topljenja metala. Možemo da kažemo da smo proizveli tačno ono što smo videli na lokalitetima i da je eksperiment sam po sebi uspeo", podvukla je Radivojevićeva.
U realizaciji celokupnog eksperimenta topljenja bakra, izlivanja u kalupe i dobijanja alata na vinčanskom lokalitetu Pločnik, kao što se to radilo pre 7.000 godina, radila je i danas velika ekipa, arheologa i arheometalurga sa Londonskog instituta za arheologiju.
"Oni su došli iz različitih krajeva sveta, od Kanade do Kine. Sve su to moje kolege sa doktorskih studija, svršeni doktori nauka. Veliku podršku imali smo od ljudi iz Narodnog muzeja Toplice i meštana sela Pločnik, koji su danas sa nama sproveli proces topljenja metala do prelivanja i livenja bakarnog prstena u tehnici izgubljenog voska, isto onakvog kakvog su nosili žitelji Pločnika pre 7000 godina", objasnila je ona i naglasila da ovakav eksperiment nije viđen nigde do sada na Balkanu i Evropi.
Prema rečima direktora Narodnog muzeja Toplice Julke Kuzmanović Cvetković, kampanja istraživanja 2012. – 2013. godine bila je veoma uspešna, jer su otkriveni ostaci izgorelih kuća, nekoliko peći, dosta pokretnog materijala, keramike, kamenih alatki i koštanih predmeta. Ona je naglasila da su uzeti uzorci za brojne analize, koje će se naknadno raditi.
"Današnji prikaz topljenja i livenja metala u rekonstruisanom neolitskom naselju Pločnik je još jedan korak oživljavanja. Čitava podloga za eksperimente će biti sačuvana kako bi se i dalje mogao topiti bakar za posetioce i turiste, koji budu obilazili lokalit Pločnik", objasnila je ona.
Inače, naučnici tvrde da je Pločnik kolevka metalurgije u Evroaziji.
