DRAGAN NIKOLIĆ NIJE SA NAMA VEĆ 7 GODINA Milenina bratanica se prisetila glumačke legende: Da mi je samo tri minuta sa Gagom...

Navršava se sedam godina od kako među nama nije veliki glumac i čovek, legendami Dragan Gaga Nikolić (Beograd 20. avgust 1943.-11. mart 2016. Beograd), Svojim opusom, ljudskośću i harizmom ostavio je neizbrisiv, grandiozan trag.

Bratanica Gagine supruge Milene Dravić, Verica Dravić, tim povodom, između ostalog, napominje:

- U mojim mislima i sećanjima Gaga je gotovo svakog dana. I Milena takode. Prerano su nas napustili... Više puta sam rekla, i ponavljam – imala sam najboljeg teču i tetku na svetu. Uprkos velikoj, velikoj tuzi što ih više nema među nama, moja sećanja na njih mame mi osmeh, razgaljuju.....

TRADICIONALNI RUČKOVI

Verica nastavlja sa sećanjima:

- Sećam se, recimo, naših tradicionalnih porodičnih ručkova u "Maderi", svaki put kada bih doputovala iz Stokholma gde živim... Milena i moja mama su uvek bivale glavni fotografi na tim okupljanjima koja su u ono vreme bila nešto uobičajeno, a za koja danas mirne duše mogu reći da su bila - nezaboravna. Jednu tradiciju sam zadržala od malih nogu – apsolutno uvek sam na tim okupljanjima sedela pored Gage....

Tako da smo mogli da komentarišemo, smejemo se ili prodiskutujemo nešto za šta sam želela samo od njega da čujem mišljenje i savet. Bezgranično sam verovala u njegove procene. A iskustvo bi mu uvek davalo za pravo. I danas često pomislim - da mi je samo tri minuta sa Gagom on bi mi tačno rekao šta treba činiti.

Potom, nakon trena pauze, veli:

- Nisam bila u Beogradu u vreme upravo završenog Festa. Čujem da je prikazana francuska verzija filma,,Seobe" Saše Petrovića, i da je hvale vredna. Žao mi je što je nisam videla.

Znam koliko mu je uloga u tom filmu, i čitav film, i rad sa Sašom Petrovićem, i to što je učestvovao u ekranizaciji romana Crnjanskog... koliko mu je sve to značilo. Koliko je u to uneo celog sebe. Bezrezervno. Nije u kući, ni prilikom porodičnih susreta mnogo govorio o svojim ulogama, o onome što radi, o svom poslu. Naprotiv. Ali se videlo, znalo, osećalo...

Verica priča još nešto o Gagi.

- Čitam u izdanju ,,Gorostas sa beogradskog asfalta" da je u svojevremeno izuzetno tiražnoj Radio TV reviji (1983), na opasku da su se mnogi reditelji trudili da postane prototip buntovnog heroja, koji se vežba u cinizmu vodeći nekakav svoj privatni rat protiv sveta, te da od toga nisu daleko ni uloge u "Nešto izmedu" i "Balkan ekspresu", rekao: "Možda je taj odnos i to što proizlazi iz tih mojih uloga na neki način i deo mojih privatnih shvatanja i ličnih ideja.

Treba imati stav, u umetnosti se ne može bez toga.

Kada bi mi sada, mada sam već mator za to, ponudili da igram Hamleta, mislim da bi ga mogao igrati samo onako kako bih ga danas doživeo. Jer, ja ne mogu da igram kao da živim nekoliko vekova ranije. Nikad nisam bio u Danskoj, Šekspira ne poznajem lično i moj jedini mogući prilaz može biti sadašnjost."

PRESKOČENA PREPONA

Govori Verica dalje:

- S puno pijeteta čitam i ono što je govorio o "Seobama". Kako je ostalo zabeleženo januara 1989. ("Bazar") o tom filmu i svojoj ulozi je kazao: "Film još nismo videli i rano je govoriti o uspehu ili neuspehu 'Seoba'. Izvesno je jedno: u Sašinom viđenju i mojoj interpretaciji Pavle Isakovič fizički nije sličan onome Pavlu kojeg Crnjanski u romanu opisuje.

To može biti zanimljivo, ali i opasno, za one gledaoce koji dobro poznaju ovu literaturu i koji su se vezali za neku svoju predstavu o Pavlu Isakoviču 'ledeno plavih očiju..."

Podseća Verica na još neke detalje vezane za Gaginu ulogu u "Seobama":

- Piše na stranicama pomenutog izdanja i da se juna iste te godine u zagrebačkom "Studiju" ocenjuje kako su fotografije iz filma, kad Pavle Isakovič vodi konje kroz močvaru, postale antologijske i da je TV reportaža o nastanku "Seoba" svedočanstvo njegovih čudesnih glumačko-psihofizičkih mogućnosti.

Zabeležene su i Gagine reči: "Kod Saše Petrovića kaskaderi služe samo da iskušaju scenu, a glumci rade sve ostalo što se vidi u sceni, na slici. On s pravom ide u tu neku autentičnost, tako da sam ja sate i sate provodio na konju, naučio sam da jašem. Jer, postoji i jedna scena gde se Pavle Isaković takmiči, preskače najvišu preponu i pobeduje." Nisam, kažem, na žalost, gledala francusku verziju "Seoba" ali izvesno znam, sa ove distance pogotovo, da je Gaga u svakom smislu preskočio najviše prepone.

(Kurir.rs/Blic)

Bonus video: