O najboljim ostvarenjima na 52. izdanju FEST-a, koji će trajati do 3. marta, kao predsednik žirija odlučivaće glumac Radivoje Raša Bukvić, čiji će kratkometražni film "Još jedan dan" biti prikazan sutra na otvaranju fesitvala. U svom rediteljskom debiju, glavnu ulogu baba Smilje poverio je maestralnoj Miri Banjac.
Za ovu priču inspirisali su ga poslednji dani života njegove bake na selu o čemu između ostalog govori u razgovoru za Kurir.
Kako ste reagovali na poziv da budete predsednik žirija?
- Nisam nikada razmišljao niti maštao o tome. To je posledica mog rada na filmu kom sam posvetio 20 godina. Ponuđena mi je čast da budem član žirija i dam svoje mišljenje u cilju doprinosa festivalu, što sam prihvatio. Inače, Fest je obeležio moje studiranje kada smo za male pare gledali vrhunske filmove i tako formirali svoj umetnički ukus. I to je nama studentima značilo. Od 1997. do 2005. nisam propuštao nijedno izdanje Festa.
Da li ste sada pogledali sve filmove?
- Jesam četiri i vidim da se Fest ove godine bavi aktuelnim temama, a to je nasilje u društvu. Ne na način da se nasilje eksplicitno prikazuje, bilo ono psihičko ili fizičko, već ostvarenja govore o njegovim posledicama. Selekcija Festa je odlična i filmovi su neverovatni, veoma poučni i vredni pažnje.
Festival otvara vaš kratki film "Još jedan dan". Koliko vam je glumačko iskustvo pomoglo u režiji?
- Radeći na filmu u nekoliko navrata sam se suočio sa situacijom gde je glumac poslednja linija odbrane. Nekad se ispostavi da reditelj nije čitao tekst naglas. Teško je napraviti scenario i ceo film, ali nekad glumac može mnogo ranije da pomogne dramaturgiji, da prođe kroz sebe i vidi kako da unapredi tekst. Iz te frustracije, koja je nastala tako što sam glumio u scenama koje su mogle da budu znatno bolje, počeo sam da pišem scenario za svoj film.
Šta je teže, gluma ili režija?
- Jednako mi je zadovoljstvo, ali je teže režirati. Nema predaha, u svakom trenutku morate da pratite šta se dešava. Glumac može da uzme malo oduška, a reditelj ne može.
Da li je Mira Banjac bila od početka predviđena za glavnu ulogu?
- Mira je bila jedini i nezaobilazni izbor. Od njenog "da" zavisilo je da li ćemo da krenemo u produkciju. Radi se o petoj najstarijoj živoj glumici na svetu, nismo mogli da je ne pitamo da li želi i može da radi.
Snimali ste za vreme pandemije, a s obzirom na Mirine godine, koliko je teško bilo poštovati propise i raditi?
- To je bilo veliko opterećenje. Svi smo nosili maske, jer Mira nije mogla da je ima zbog šminke. Strogo smo vodili računa da je ne ugrozimo. Ali, pošto je bila jedina glumica na setu to nam je bila olakšavajuća okolnost.
Koliko smo mi danas usamljeni?
- Teško je kad je čovek izdvojen iz zajednice. Ima jedna poslovica koja kaže: "Da bi bio predak, prvo budi potomak". Važno je da ne zaboravimo otkud mi ovde, to nije slučajno. Ono što bi produžilo život naših predaka je da ih njihovi potomci obiđu i pitaju ih kako su. Da ih pitaju da li žele bombonu, na primer. Male stvari njih veoma raduju. Kad vide čoveka na kapiji obraduju se, jer je neko došao. Posle toga se seratonin spusti. Nadu im daje misao da će se taj neko vratiti.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
