DELO KOJE JE PAVLA UGRINOVA KOŠTALO ŽIVOTA: Dnevnik čuvenog književnika i dramaturga "Nulta egzistencija" SVEDOČI O JUGOSLAVIJI

Prvi deo dnevničkih zapisa Pavla Ugrinova "Nulta egzistencija", koji obuhvata period od 1946. do 1972. godine u izdanju "Agore" konačno je pred čitaocima.

Ovaj srpski književnik, dramaturg, reditelj i akademik je u svom dnevniku ostavio spis o šezdesetogodišnjem uemtničkom stvaralaštvu, ali i svedočanstvo o razvoju kulture u posleratnoj Jugoslaviji.

Knjiga počinje Ugrinovim dolaskom u Beograd 1946 na studije, prati izvođenje kultne predstave "Čekajući Godoa" i osnivanje Ateljea 212, zatim rad na Radio Televiziji Beograd, a celo delo prožeto je važnim kulturno-političkim događajima, koje je autor zabeležio.

- Dnevnici obuhvataju njegov celokupni rad u kulturi. Čitajući njegove dnevnike, lako mi je bilo da uvidim da je Pavle to pisao nepretenciozmo, za sebe. Ostavio nam je izuzetno značajne zabeleške i sliku, koju mi do sada nismo videli. Monografija, odnosno ovaj dnevnik, sadrži osim njegovih zabeleški i pisma sa savremenicima iz sveta kulture i umetnosti, ali i deo koji se odnosi na njegov privatni život - istakla je književna kritičarka Slađana Ilić.

Književnik i osnivač “Agore” Nenad Šaponja istakao je da je na ovom ciklusu knjiga Ugrinov radio dugo, te da je u iste utkao sva svoja osećanja.

- Ovo je jedan aktuelni život i egzistencija koja je proživljena. To je antinomija, njegovih početaka. Vidimo kako se razvija mladi čovek koji dolazi da studira ekonomoju, onda postaje reditelj, pisac... Imao je problema kao i svi mladi ljudi. U međuvremenu je postao pisac, dobio je značajne nagrade. Rekli bi jedan običan žiovt. Međutim ovo nije samo lični život, već kolektivni.

Ova knjiga je Pavla možda koštala života. Čuli smo se za rođendan, rekao mi je: "Završio sam dnevnike, diktirao sam Veri i sad mogu da umrem". Nasmejali smo se na to, prošlo je 2 meseca i Pavle je umro. Mislim da je živeo da ih privede kraju. Nije želeo da odmah izađu, želeo je da prođe neko vreme. Ono što je lepo je njegov stil pisanja u ogromnim rečenicama koje traju. Slike koje on donosi su život i čarolija ove knjige. Drago mi je što se posle 22 godine pojavljuje u ovoj ediciji. Radujem se i već vidim drugu knjigu, koja će nadam se izaći do kraja leta - objasnio je Šaponja.

Ugri­nov je autor je­dnog od na­jo­bim­ni­jih ro­ma­nes­knih i pri­po­ve­dnih opu­sa u srpskoj književ­nos­ti dvadesetog ve­ka, za ko­je je do­bio sve značaj­ni­je književ­ne na­gra­de. Po­se­bno se izdva­ja­ju ro­mani “Fas­ci­na­ci­je” (1976), “Za­dat život” (1979), “Car­stvo ze­maljsko” (1982), “Otac i sin” (1993), “Tople pedese­te” (1990) i “Bez lju­ba­vi” (2002).

U nastavku slede još dve knjige dnevnika, u kojima Ugrinov prati godine sloma i raspada Jugoslavije.

(Kurir.rs/A.S.)