Porodice iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Holandije, posetioci iz Omana, Kine i Indonezije dolazili su u Srbiju samo da bi videli Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti

Stohiljaditi posetilac Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat obišao je Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.

Porodice iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Holandije, posetioci iz Omana, Kine i Indonezije dolazili su u Srbiju samo da bi videli muzeje Adligata. To je učinilo i petnaestoro Islanđana - bibliotekara i direktora institucija kulture, čak i princ Sultanata Ternate iz Indonezije, koji je putovao tri dana i prešao dvanaest i po hiljada kilometara samo da bi video Adligat. Sa evidentiranjem posetilaca započeto je 2009. godine, kada je prva prostorija muzeja Adligata neformalno otvorena za javnost, da bi sada godišnje muzeje Adligata obišlo i po deset hiljada posetilaca.

Stalne postavke

U Muzeju knjige i putovanja dostupne su knjige na različitim materijalima - ispisane na papirusu, štapićima od bambusa, najkvalitetnijoj kineskoj svili, palminom i bananinom lišću, ali i s koricama od ljudskih kostiju. Tu je zbirka 55.000 posveta i autograma, ali i izvanredna zbirka pretkolumbovske umetnosti.

U Domu legata i Muzeju srpske književnosti dostupno je sto dvadeset legata. Na stalnoj postavci mogu se videti pisma Crnjanskog, Nikole Tesle, kralja Milana, Save Šumanovića i Uroša Predića, spomen-sobe Milovana Danojlića i Miodraga Pavlovića, zbirka minijaturnih knjiga Nataše Ršumović, pokojne supruge književnika Ljubivoja Ršumovića, ali i nameštaj Natalije Obrenović i neka od najređih književnih izdanja 20. veka, kao što su prva izdanja Radeta Drainca (Afroditin vrt), Jovana Dučića (Lirika), ali i rukopisi Milovana Glišića i deo kuće u kojoj je živeo Đura Jakšić.

Stohiljaditi posetilac Adligata je stigao iz Bahreina i uručen mu je prigodan poklon - nekoliko knjiga o Srbiji na engleskom jeziku.

posetioci-adligat1.jpg
Privatna Arhiva 

Povodom jubileja razgovaramo s potpredsednikom Adligata, jednim od vodećih ljudi srpske kulture u sferi digitalizacije i modernih tehnologija - Adamom Sofronijevićem.

- Naša kultura, kao i sve druge kulture na planeti danas, pod velikim je udarom, pre svega tehnologijama stostruko ubrzanih procesa globalizacije. Očuvanje nacionalnog identiteta, srpskog jezika i ćiriličnog pisma osnova je bez koje nema budućnosti. Ali budućnosti nema i bez dubinskog razumevanja drugih, efektivne aproprijacije i razmene kulturnih sadržaja i ideja. Zato moramo svakoga dana ulagati maksimalne napore na osnaživanju naše kulture, pre svega kroz jačanje naših institucija kulture, ali i rad udruženja kao što je Adligat - kaže Sofronijević i ističe da na pitanje štampana knjiga ili računar on uvek kaže: oboje!

Digitalni svet

O digitalnom svetu Sofronijević još kaže:

- Digitalno nije više upitno, mi danas živimo digitalni svet. Ali ukoliko u obuzetosti digitalnim zaboravimo na sve prethodno, izgubićemo ono što je suštinski važno, a što nije digitalno i što nalazimo u svim onim nedigitalnim iskazima kulture kao što su štampane knjige, ulja na platnu, pisma i razglednice, poštanske marke, radio program. Da li ovakav zaključak treba da bude poziv na širu društvenu akciju? Digitalni svet koji danas živimo ima mnoge prednosti, ali nas, nažalost, svojim inherentnim osobinama navikava na brza rešenja, na izuzetno kratak opseg pažnje i delanja, na bezgraničnu mogućnost izbora i prelaska na alternative - uči nas odustajanju. Danas svedočimo da stasavaju generacije koje ukoliko ne pronađu ono što žele za minut ili kraće, odustaju i prelaze na sledeće i tako svakoga sata, svakoga dana, celoga života. Mi kao društvo, kao ljudi, imamo humanističku, a zatim i patriotsku obavezu da naše mlade, da buduće naraštaje srpskog naroda spasemo ovakve sudbine. Ukoliko mi kao zajednica ne uvidimo da je jedini način da mladi, pre svih, posvete vreme aktivnostima koje razvijaju vrednosti marljivosti, predanosti, strpljenja i neodustajanja, ulazimo u eru u kojoj će odustajanje biti preovlađujući oblik naučenog ponašanja koji se ponavlja u svim sferama života, na poslu, u braku, u podizanju dece, u odnosima s prijateljima. Mi moramo kroz strateški razvoj kulture u narednom periodu graditi, kod mladih, pre svega, navike neodustajanja. Pitanje čitanja nije više samo pitanje sticanja opšte kulture već nacionalnog i slobodno ću reći opstanka nas ljudi kao vrste. Jer ono što nas čini ljudima je upravo neodustajanje.

Samo jaka kultura i jake institucije nacionalne kulture mogu u vremenima digitalnih bura, koje će se u budućnost samo pojačavati, očuvati nacionalni identitet i navike i vrednosti koje nas čine ljudima. Stoga treba svi zajedno, uprkos razlikama koje nas dele, da gradimo kroz kulturu Srbiju neodustajanja.

Viktor Lazić