Glumica Bojana Ordinačev pridružila se krajem prošle godine ekipi serije "Igra sudbine", koja se emituje svake večeri na Prvoj televiziji. Snimljeno je više od hiljadu epizoda, a producenti su najavili da će ih biti najmanje dve hiljade.
U živote televizijske publike ova dramska umetnica, rodom iz Novog Sada, ušla je još pre više od 20 godina preko prve srpske telenovele "Jelena". Ipak, njena najveća ljubav je pozorište, a matična kuća "Boško Buha". Za TV Ekran Bojana otkriva da li je njena junakinja Jovana Bošnjak baš tako savršena žena i kako se nosi s teretom popularnosti.
Ponovo vas gledamo u seriji "Igra sudbine". Čime ste se rukovodili dok ste radili na ovoj ulozi?
- Bila sam srećna kad sam dobila jednu ovakvu ulogu. U prvim epizodama rukovodila sam se srećom, a onda sam znala da ću je braniti i biti na njenoj strani do kraja.
Ko je Jovana Bošnjak? Na prvi pogled savršena žena, ali ona sigurno nešto krije...
- Predstavljena mi je kao savršena žena. Uspešna je u svom poslu, ali posvećena i porodici. Međutim, dosta epizoda kasnije mi nju upoznajemo i vidimo kao jednu drugačiju ženu. Ne znam kakva će biti do kraja. I sama to otkrivam kako stižu nove epizode scenarija. Nisam sigurna kako će Jovana završiti.
Kako vas je prihvatio ostatak ekipe i kakav je partner Bane Popović?
- Srećna sam što imam priliku da radim sa Banetom Popovićem. On je partner kakvog bi svako poželeo, pun podrške i razumevanja. Najviše radim sa Mateom Milosavljević i Stevanom Pialeom. Neke kolege sam na ovom snimanju prvi put upoznala. Radujem se svakom novom danu snimanja.
Počeli ste na ovom tipu serija još u prvoj sapunici "Jelena". Mogu li da se uporede ova dva televizijska projekta?
- Nemaju previše toga zajedničkog. Obe serije imaju mnogo epizoda. Najveća razlika je što sam tada bila mlađa 20 godina. Ipak, ljubav prema glumi je i dalje tu.
Da li vas i dalje prepoznaju kao Helenu iz prve velike uloge?
- Da. Često se dešava da mi neki mlađi momci od dvadesetak godina kažu da su zbog te uloge bili zaljubljeni u mene. Verovatno misle da mi na taj način daju kompliment, ali me samo podsete na to koliko godina je prošlo.
Prva vaša uloga je bila u seriji "M(j)ešoviti brak". Kako danas gledate na svoje početke pred kamerama?
- Prvu ulogu dao mi je reditelj Milan Karadžić, a on sada radi i "Igru sudbine". Sarađujemo nas dvoje na filmu, televiziji i u pozorištu više od pola moje karijere. Lepo nam je bilo kad smo bili mladi, ali i danas podjednako uživamo na setu. Nema tenzije i pritiska.
Šta bi Bojana danas rekla onoj Bojani pre 20 godina?
- "Mačko, ne brini sve će biti u redu, samo šibaj." Nisam nikad bila opterećena svojom karijerom, rezultatom i popularnošću. Uvek sam uživala u tome da radim posao koji volim. Bilo mi je najvažnije, tada i sada, da mogu da živim od glume.
Koliko vam je televizija promenila život? Da li se život glumca deli na pre i posle televizije?
- Televizija mi nije promenila život. Prve uloge sam dobila već na drugoj godini studija. Bilo je to tada drago, ali nisam mislila da sam važnija od kolega koje nisu poznate široj javnosti. Posao radim iz ljubavi, ali ne da bi to neko prepoznao.
Uz koje TV junake ste odrastali i s kim ste se poistovećivali?
- Kad sam bila mala, bilo mi je važno da budem Branko Kockica. Mislila sam da je on neverovatan tip. Nikad ga nisam upoznala, a verujem da je isti kao i na malom ekranu. Posle sam obožavala seriju "Beverli Hils". Malo sam bila Keli i Brenda u svojoj glavi.
Šta fali od sadržaja na TV?
- Više programa za decu. Mi smo odrastali uz emisiju "Opstanak", Branka i Acu Poštara. Danas nema takvog sadržaja.
Glumci važe za osećajne ljude, koji promišljaju svet oko sebe i prebiraju po najtananijim emocijama ne bi li dokučili suštinu. Osetite li se zbog toga nekada ranjivijom od drugih?
- Ne osećam se ranjivijom. Moguće da sam kroz glumu naučila da kontrolišem i vodim svoje emocije. Trudim se da čuvam svoj privatni život. Dobro se nosim s tim pritiskom javnosti.
Šta je za vas gluma?
- Gluma je za mene ljubav. Smatram da smo svi mi koji se bavimo ovim poslom povlašćeni jer zauvek možemo da se igramo, da povremeno budemo neko drugi i da na taj način možda dotaknemo i oživimo neke živote koje, inače, ne živimo. Gluma je svakog dana nepresušni izvor nekog novog i kreativnog života. I to je ono što najviše na svetu i volim da radim, zbog čega mislim da sam blagoslovena.
NE PROPUSTITE
