Kralj Petar I je preveo na srpski jezik knjigu engleskog mislioca Džona Stjuarta Mila "O slobodi", a u predgovoru je dodao: "Svakom čoveku je dato rođenjem da bude slobodan jer samo tako može da obavlja svoju dužnost na zemlji!".
A šta je čovekova dužnost ovde na zemlji osim da se bori za svoju slobodu u svakom smislu te reči, pa i za slobodu izbora. Šta je to razgalilo istomišljenike i ražestilo oponente u "mom slučaju"? I jedni i drugi su prepoznali istinu! Za mnom se uvek dizala prašina. Brzo sam jurio kroz život.
Četrdeset godina moje umetničke vertikale i preko 100 uloga što filmskih što pozorišnih stoji ispred mene i brani me. Ja sam jednog trenutka slobodnom voljom izabrao da podržim predsednika Vučića. Samo jedan moj nastup pre nekoliko godina, samo jedan politički govor izazvao je toliko burnih reakcija da se odjeci čuju i dan-danas.
I danas, moj stav prema predsedniku Vučiću i onome što radi manje-više je sličan. Dakle, podržavaću njegovu politiku dok god bude vodio Srbiju ka Evropi i evropskim zakonima. Dok god se po Srbiji ne bude ubijalo na svakom ćošku, kao što je to bilo ne tako davno. Dok god se bude vodila briga o kulturi, dok god se mirnim putem budu rešavali i domaći i međunarodni konflikti. Mir iznad i pre svega. Takav je moj odnos prema njemu. Kakav je njegov prema meni, ne znam, jer se sa njim ne viđam. To je bio moj izbor, a izbore drugih, koji se ne slažu sa mojim izborom, takođe poštujem.
Mnogi od vas ste pljuvali i po meni i po njemu kada je podržao ovaj projekat. Sada ćutite, jer smo napravili delo za pamćenje. No, ja vas zbog toga ne mrzim. Svakako ne bih pljuvao po vama. To je vaš izbor. Ja sam rođen u tolerantnoj i višenacionalnoj Vojvodini, tamo školovan i tamo vaspitan. Ali ovo nije priča o Vučiću, već o nama.
Ovo je priča o filmu i seriji "Kralj Petar I", zbog čega sam i počeo ovaj tekst. Ovo napred bio je samo iznuđeni potez. Konac delo krasi, ili na muci se poznaju junaci. A junaci su svi oni koji su učestvovali u pravljenju našeg filma i serije. Suočiti se sa ovim nivoom produkcije kakva u srpskoj filmskoj i TV produkciji do sada nije viđena, pa na kraju i pobediti, mogu samo hrabri.
Naša serija je pobedila sve skeptike, sve dežurne i novokomponovane mrzitelje. Naročito one koji su kupljeni, doduše za veliku lovu, i sada gromoglasno ćute. Našem filmu i seriji nisu bili potrebni ni botovi ni društvene mreže koje gore. Svojim delom smo se uzdigli visoko iznad srpskog proseka! "Kralj Petar I" je bio najgledanija serija od svih serija koje se sada prikazuju. Gledaoci nisu propuštali da u nedelju u 20 sati sa svojom decom sednu ispred televizora i kažu: "Mi ovo volimo da gledamo. Ovo je naša istorija. Ovo je istorija naših predaka. Ovo smo mi." A kakvi smo to mi bili?
Hrabri, pošteni, neustrašivi, emotivni, čiste duše i još čistijeg obraza. Da, takvi smo bili. A kakvi smo danas? Prilaze mi očevi i majke, prilaze mladi. Ali ne mladi od dvadeset, već od deset-dvanaest godina. Prate seriju i posle po internetu traže ko je bio taj mali Momčilo Gavrić. Šta se to desilo sa princom Đorđem, zašto on nije postao kralj, zašto je to postao Aleksandar? Ko je stvarno naredio povlačenje preko Albanije i zašto je kralja Petra narod toliko voleo? I još mnogo pitanja tih mladih ljudi. Sada sam siguran da smo pobedili. Koga? Ne mislim da smo pobedili one koji mrze. Oni su nepobedivi. Pobedili smo sebe.
Kao što su srpski vojnici morali da pobede sebe, da se žrtvuju, da prvo umru na Krfu da bi se ponovo rodili na Solunskom frontu, Kajmakčalanu i u oslobođenju Beograda, tako smo i mi, cela ekipa, vođena rukom jednog mladog čoveka, filmskog debitanta, takođe Petra, uradili više nego što smo realno mogli.
Petar Ristovski je glavna zvezda ovog projekta. Naravno da me vuku emocije
kada ovo pišem, ali ne bolećive ili ne daj bože osvetničke. Ja ne mrzim. Srećan sam što smo napravili nešto što će se pamtiti. Nas uskoro neće biti. Ni onih koji su bez razloga mrzeli, ni nas koji smo sa razlogom verovali. A ostaće filmska uspomena na kralja Petra. Ostaće i moj lik i moja duša sa njim. Ovo je moje poslednje delo. Moje najkompletnije, najmisaonije i najbolje delo. Uloga kralja Petra, čija je majka nosila staro srpsko ime Persida, kao i moja majka, daje mi za pravo da verujem da će naši sinovi Petar i Jovan, čija se majka zove Danica, ili u filmu Makrena, izrasti u slobodne ljude.
A ljudi se pamte po delima. Ovo je bila priča "O slobodi". U Srbiji se uspeh ne prašta! Kineska poslovica kaže: "Da sam se osvrtao na pse koji su lajali na mene dok sam išao svojim putem, nikada ne bih stigao tamo gde sam naumio."
Kurir.rs / Autorski tekst Lazara Ristovskog
