Najnovije vesti

REDITELJ MLADEN ĐORĐEVIĆ O „SUMRAKU U BEČKOM HAUSTORU“: Kod Srba je odlazak kod vračare kao poseta psihijatru
Foto: Promo

Intervju

REDITELJ MLADEN ĐORĐEVIĆ O „SUMRAKU U BEČKOM HAUSTORU“: Kod Srba je odlazak kod vračare kao poseta psihijatru

Pop kultura

Na Zapadu to nije tabu tema kao kod nas. I vrač i lekar mogu da ti pomognu da budeš funkcionalni šraf društva, ali u suštini ni jedan ni drugi ne rešavaju probleme

Reditelj Mladen Đorđević debitovao je 2005. s dokumentarcem „Made in Serbia“, nakon čega je usledio veoma uspešni igrani film „Život i smrt porno-bande“.

U bioskope, ali i na male ekrane, konačno stiže i njegov dugoočekivani „Sumrak u bečkom haustoru“, koji je sjajno prihvatila publika i kritika nakon svetske premijere na Festu. U ovoj interesantnoj mešavini dokumentarnog i igranog filma, Đorđević prati sudbine nekoliko gastarbajtera rastrzanih između života u Beču i Srbiji.

Ilustracija
Ilustracijafoto: AP/Ronald Zak

- Obeležavanje 50 godina od dolaska gastarbajtera iz socijalističke Jugoslavije u Austriju vremenski je okvir ovog filma. Ulazak u taj svet mi je bio roman „Sumrak u bečkom haustoru“ Darka Markova, na osnovu koga je on napisao i monodramu, koju izvodi po bečkim kafanama i alternativnim pozorištima. Iako ovi likovi ne postoje u njegovom romanu, ja sam našao vrlo slične junake i nekako se na kraju iskristalisalo da su glavni likovi trojica bečkih taksista i vračara.

Kakva je uloga vračare u njihovim životima?

- Oni se često s njom konsultuju o svakom bitnom životnom potezu. Vračare su u Srbiji prisutne u svim krajevima. Moji junaci su na neki način Srbiju spakovali i poneli u Beč, i to je pokušaj da se održi kontakt sa tradicijom, možda čak i prkošenje civilizacijskim dostignućima savremenog Zapada, koji nikako da ih primi u svoje okrilje. Na taj način oni se vraćaju tom paganskom, potisnutom. Meni je to veoma slično kao odlazak kod psihijatra na Zapadu, pošto tamo to nije tabu kao ovde. Primetio sam da je razlika samo u narativu, ali suština je ista - i vrač i psihijatar mogu da ti pomognu da budeš funkcionalan šraf društva, da možeš sutra da ustaneš i odeš na posao, ali u suštini ni jedan ni drugi ne rešavaju probleme. Možda ti ljudi i ne žele da im se reše problemi, možda im i prija nostalgija, ne žele da se liše te tuge.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Shutterstock

Ideja je bila da snimite dokumentarac.

- Ta granica je u ovom filmu izbrisana. Ima dosta scena koje su rekonstrukcija onoga što se junacima desilo ranije, dosta scena koje su zapravo nadogradnja toga što im se desilo i nekih scena koje su skroz dokumentarne u klasičnom smislu. Nije bilo moguće napisati scenario, pa snimati sa njima, nego sam morao da snimam tokom istraživanja. Prosto je teško uhvatiti te ljude, imate ih na sat vremena, pa idu da rade. Bilo je teško balansirati između fikcije i dokumentarnog, pa sam scenario za film i za seriju praktično ispisivao tokom snimanja i kasnije ga dokonstruisao u montaži. Na primer, postoji jedan omaž filmu „Taksista“, koji je nastao u dokolici između dva snimajuća dana. Tad mi je palo na pamet da snimimo scenu Milenkovog preuzimanja poznatog imidža glavnog junaka Skorsezeovog filma. Dosta toga je zaista nastajalo u hodu.

foto: Zorana Jevtić

Život u Beču nije tako idealan kao što nama izgleda?

- Ta priča nije realna da oni zarađuju velike pare u inostranstvu i onda se pred kraj života vrate da žive lepo u Srbiji. Možda je to i bila realna slika nekad, ali to se sad veoma promenilo. Kako oni žive u Austriji, ne razlikuje se mnogo od života koji bi vodili u Srbiji, tako da se postavlja pitanje zašto su uopšte i otišli.

Šira priča u seriji: Likovi će dobiti više prostora

Nakon filma očekuje nas i serija na RTS. Koliko se razlikuju priča u filmu i seriji?

- U seriji od 12 epizoda dato je više prostora razvoju likova, sporiji je tempo, ali su sve ključne tačke iste. Osnova zapleta je ista - njima se zakomplikuje život u Beču kad Austrija uvede porez za taksiste, i oni taj problem pokušavaju da reše na različite načine, gledaoci će u filmu videti kako. Serija će biti emitovana na RTS - ističe reditelj.

Retrospektiva: Bekima Fehmiua Branka i Uliks gledali filmove s publikom Festa

Tokom Festa u Jugoslovenskoj kinoteci publika može da pogleda sedam filmova iz opusa Bekima Fehmiua (1936-2010). Projekciji ostvarenja „Dozvola za ubistvo“, u kojem mu je partnerka Ava Gardner, prisustvovali su njegova supruga Branka Petrić i sin Uliks. Fehmiu se u Srbiji pamti kao Beli Bora iz „Skupljača perja“ i prva filmska zvezda koja je probila „gvozdenu zavesu“ i u vreme Hladnog rata snimila „Avanturiste“ (1970) Luisa Gilberta..

Milica Vujović

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...