Emisija "Neka pesma kaže" autorke Nataše Ilić, na Radio-televiziji Vojvodina, jedna je od retkih koja čuva i neguje naše izvorne pesme. Šarmantna i uvek nasmejana voditeljka, koja je radila i na Pinku i RTS, za TV Ekran kaže da se nije pokajala što se vratila u Novi Sad i da svakog utorka uživa da se druži s publikom.
U čemu je tajna uspeha vaše emisije i trajanja na televiziji?
- Nedavno sam i sama dobila odgovor na vaše pitanje kada dobih značajna priznanja: Zlatnu značku Kulturno prosvetne zajednice Srbije za dugotrajan, nesebičan i predan rad i Zlatnu pticu od Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije. Valjda je to tajna, biti posvećen i dati sto odsto sebe. Energija koju emitujem gledaocima iz emisije u emisiju je od izuzetne važnosti, jer publika koja prati moj rad to oseti. Još uvek mi je moj posao izazov a ne rutina. Kad to postane, povući ću se sa ekrana.
Jeste li nostalgični prema televiziji kakva je nekada bila? - Nisam. Neminovno se televizija menjala, a mi smo se bez problema prilagođavali. Promene u programskom i tehničkom smislu su nam donele sijaset novih mogućnosti, koje oberučke prihvatam i prilagođavam ih svojim idejama u realizaciji TV projekata. Žao mi je samo što više ne postoje, kao nekada, ozbiljne audicije i selekcije na više nivoa za budući televizijski zanat. Nije to bez veze. Sa nama se radilo korak po korak. Danas, čini se, za to nema vremena. A upravo studiozno učenje od majstora zanata dovodi do trajanja, dobrih emisija i nagrada.
Bili ste na Pinku, RTS, ali ste se pre desetak godina vratili u vaš Novi Sad i na RTV. Šta je bilo presudno da donesete tu odluku?
- Vratila sam se u svoju medijsku kuću u želji da se malo odmorim od stalnih putovanja, da se smirim u svom gradu..
Važan motiv je bila i činjenica da mi je tada ćerka Katarina ulazila u pubertet, te procenih da je bolje da sam tu u važnom periodu njenog odrastanja, da ne prepuštam ništa slučaju. Nikad se nisam pokajala.
Pamtite li neki intervju koji biste posebno izdvojili kao omiljen?
- Iskreno, sva priznata i cenjena imena u svetu muzike sam upoznala i sa njima radila. Ipak, moram izdvojiti prvi intervju pred kamerama, na samom početku karijere, sa Bajagom.. i to pamtim. Nažalost, snimak nije sačuvan, tako da ne znam kakav je razgovor bio, ali je ostala uspomena jer je ipak bio prvi. Nemam čak ni fotografiju.
Toliko toga ima, tako da ću se fokusirati na blisku prošlost. U proteklih nekoliko sezona sam kao autor iznedrila specijale sa velikom makedonskom divom Kaliopi sa Velikim tamburaškim orkestrom, čija je gledanost oborila sve rekorde. Fenomenalna dama!
A posebna zahvalnost legendi tamburaške muzike Zvonku Bogdanu, koji se mom pozivu odazvao i uradismo vanvremenske emisije "Neka pesma kaže" na RTV. Znam da je odbio brojna gostovanja u TV emisijama i nerado to čini, te mu još jednom od srca zahvaljujem što me je ispoštovao.
Kakve su vam uspomene na NS plus i doba vaše "Muzičke kutije"?
- Bio je to težak period za sve nas i sa ove istorijske distance sam iskreno zahvalna što nam se desio NS plus. Bio nam je utočište gde smo se sklonili od strašnih dešavanja oko nas devedesetih, kreirali i ostali mentalno zdravi. Zapravo, dugo sam doživljavala svoj posao kao hobi, jer sam uživala radeći ga. Mnogo kasnije sam shvatila da je toj moj životni poziv.
Pošto je uredništvo znalo da igram folklor, sviram harmoniku i da sam pohađala nizu muzičku školu "Isidor Bajić" u Novom Sadu, bila sam idealni kandidat da osmislim i vodim emisiju narodne muzike koja je bila potrebna medijskom tržištu. Naravno, ja jesam svirala harmoniku i osvajala nagrade kao član kvarteta po svetu, ali svirajući klasičnu muziku.
Privatno mi taj žanr nije baš bio blizak, ali sam se prihvatila tog zadatka. I tada je nastala "Muzička kutija". Vrlo brzo sam se snašla i to definitivno jeste bila najgledanija emisija tog programa.
Koje su pesme u vašoj muzičkoj kutiji?
Ipak, imam dva uha.. jedan za posao, drugi za svoj gušt. Kvalitetan zvuk mi ne promiče koji god žanr da je u pitanju... pop, rok, džez, klasika, narodna ili tamburaška muzika.
Ipak, odrastala sam uz tamburaše Janike Balaža koji su u komšiluku vežbali skoro svakodnevno, pa sam sedeći na pragu svoje kuće, slušajući ih, naučila mnogo tamburaških pesama. Tako da tamburaše obožavam, a u dobrom društvu i atmosferi volim da čujem pesme "Verka kaluđerka", "Stanite dani, stanite noći", "Ciganka sam mala", "Moja mala nema mane"... A volim i da zapevam!
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
