Najšira publika je poznaje kao saradnicu Pedra Almodovara. Oni koji prate modu, znaju da je ona jedan od ambasadora sa najdužim stažom u modnom carstvu Karla Lagerfelda. Za svet igre uradila je mnogo i postala član Francuske akademije umetnosti. Prošle godine, na venecijanskom Filmskom festivalu odnela je Zlatnog lava na za najbolje VR iskustvo... Rođena u Granadi, Blanka Li je po profesiji glumica, igračica i koreograf. Njen Pariski bal je pravo čudo virtuelnog teatra, u kome je do sada učestvovalo preko 350.000 ljudi u Francuskoj i Italiji. U Beogradu se izvodi od 8-12. marta, kao uvod u 20. Beogradski festival igre.
Kada ste počeli da radite sa VR tehnologijom i zašto?
Virtuelna realnost me je zainteresovala pre mnogo godina, kada sam otkrila film u kome gledaoci imaju osecaj vožnje na rolerkosteru. To iskustvo je bilo neverovatno, iako mi je nedostajalo to što su tela gledalaca bila odsutna. Predstava Pariski bal je nastala iz želje da napravim interaktivni komad u kome su ljudi zaista prisutni. Zamislila sam veliku žurku koja se odvija u fantastičnom univerzumu. Svi nose maske i kostime koje je dizajnirala modna kuća Šanel, ali je to svet u kome možete međusobno da komunicirate i da se zabavljate.
Stvorili ste komad daleko ispred našeg vremena, neku vrstu sinergije bezbroj umetnosti?
Od početka svoje karijere, pravila sam predstave u kojima se prepliću različite umetničke discipline. Radila sam spotove za Daft Pank, u svet mode su me uveli Žan Pol Gotje, Karl Lagerfeld i Azedin Alaja. Naučila sam dosta o filmu, a za to su zaslužni Žan Žak Ano, Mišel Gondri i Pedro Almodovar. Gradila sam svoj svemir kroz saradnje sa divnim umetnicima. Tako sam naišla na virtuelnu realnost, tehnologiju koja me interesuje zbog svog inovativnog karaktera.
Šta VR tehnologija donosi svetu igre i koje su slobode i ograničenja stvaranja u virtuelnom svetu?
Mislim da je živo izvođenje toliko moćno da prevazilazi sve civilizacije i kao takvo će zauvek opstati. VR neće zameniti pozorište. VR samo donosi nove forme stvaranja koje danas možemo da koristimo. Ono što me interesuje je: šta možemo da uradimo što ranije nismo mogli? Naša uloga kao umetnika je da izmišljamo budućnost. Treba imati na umu da se nalazimo u praistorijskom periodu ove tehnologije i mislim da je ovo što sam uradila bilo teško, a da će za dve godine verovatno biti jednostavnije. Tehnologija donosi ograničenja koje sam morala da uzmem u obzir, kao što je broj gledalaca, ali istovremeno nismo imali nikakvih ograničenja u veličini virtuelnog prostora, broju igrača i likova.
Koja je uloga publike u ovoj predstavi i kako publika doživljava ovo delo?
Pariski bal je priča o ženi koja se vraća u Pariz nakon putovanja oko sveta. Tokom zabave u njenu čast, ona se sreće sa svojim bivšim partnerom. Uz mnogo obrta koji se dešavaju tokom tri čina, dvoje bivših ljubavnika će se prvo sukobiti, i konačno ponovo zaljubiti. Važan aspekt predstave je slavlje. Želim da se publika zabavi, da zaboravi da je u virtuelnom svetu i da ima osećaj da je na zabavi na kojoj se sve vreme igra! A kada izađu iz virtuelnog sveta, da kažu sebi: „Vau, kakvo iskustvo!“ To je ono što me interesuje. Publika je deo priče, oni postaju likovi i učestvuju u narativu.
Kako ste kreirali kostime za predstavu i šta je bila inspiracija za njih?
Od početka sam želela da kostimi budu neverovatni i moderni, a virtuelni svet nudi više slobode nego realni. Modna kuća Šanel je pristala da me prati, kreirali su bezbroj divnih haljina i kostima, pravu kolekciju visoke mode. Svaki gost bira svoj izgled za ovo veče. S obzirom da je potrebno samo da u delicu sekunde prstom pokažete izgled koji želite, često muškarci završe u ženskim haljinama ili obrnuto. To je zabavan deo: svako može da se transformiše.
Ovo nije prvi put da se Vaš rad i beogradska publika susreću. I dalje se sećamo ovacija nakon Vrta zemaljskih uživanja... Da li postoje sličnosti između Vrta i Pariskog bala, i da li ćete doći sa Balom u Beograd?
Veoma sam srećna što se vraćam i što mogu da podelim ovo iskustvo. Puštam vas da otkrijete bal bez otkrivanja tajni unapred. Da, dolazim u Beograd! Vaš Festival je važna stanica u radu svakog koreografa.
Recite nam nešto o tome kako je biti član Francuske Akademije umetnosti?
To je ogromna čast i odgovornost. Veoma sam ponosna što je savremena igra sada priznata kao vrhunska umetnost na Francuskoj akademiji i što kao koreograf i kao žena mogu tome da doprinesem.
Promo tekst
