Kako i zašto naš mozak obavlja svoje funkcije znamo dosta, ali u poređenju s onim šta sve naš mozak zaista može, znamo - malo.
Mozak je, tvrde naučnici, moćniji i od najmoćnijeg kompjutera: izračunali su da, preračunato u memoriju kompjutera, ima oko 1.000 terabajta memorije! On stvara i nepregledan broj misli i osećaja, pohranjuje sećanja…
Zvuči gotovo neverovatno, nervni impulse u mozak i iz njega putuju brzinom od 120 m/s! Zato vrlo brzo možemo da reagujemo na svaki podražaj. Ujedno, mozak čuva više informacija nego što se nalazi u nekoj podebeloj enciklopediji.
Možda je to i razlog što ne može uvek, iako bi svi to želeli, da funkcioniše besprekorno. Nažalost, umara se i oboleva. Traume glave, virusi i bakterije ozleđuju mozak; razaraju neurone koji ne mogu više da šalju električne impulse i u zavisnosti od zahvaćenog područja dolazi do disfunkcije pojedinih organa.
Neuroni propadaju s razvojem degenerativnih bolesti, demencije i multiple skleroze. Javljaju se i bolesti koje su posledica smanjenog ili povećanog lučenja neurotransmitera - Parkinsonova bolest i gotovo sve psihijatrijske bolesti.
PUSTI SNOVI
Naš mozak, ako niste znali, aktivniji je noću nego danju. To je najverovatnije i razlog zašto sanjamo, iako se većine snova ujutro ne sećamo. Utvrđeno je da osobe sa višim IQ sanjaju više.
USLOVLJAVANJE
U mozgu se nalaze tzv. ogledalo neuroni, zbog kojih zevate kad drugi to čine. Na trenutak vas zaboli i deo tela kada se neko drugi udario pred vama. Veruje se da su ovi neuroni odgovorni I za generalno osećanje empatije prema drugima.
NISMO LOŠI
Ljudski mozak zauzima samo dva odsto ukupne telesne mase. Ipak, naša vrsta ima ubedljivo najveći mozak u odnosu na veličinu tela. Slon jeste ogroman, ali njegov mozak vaga 0,15 odsto telesne mase.
Zanimljivih činjenica o ljudskom mozgu zaista je napretek! Evo još nekih:
• U mozgu se nalazi oko 100 milijardi neurona, ali oni su samo 10 odsto sadržine mozga. Oko 78 odsto mozga čini voda.
• Mozak tek rođene bebe se utrostruči u veličini u prvoj godini života.
• Prosečan mozak je težak oko 1,3-1,4 kg. Veličina i težina nemaju nikakve veze sa koeficijentom inteligencije (IQ).
• Mozak troši oko 20 odsto kiseonika i 25odsto glukoze (šećera) koji cirkulišu u našem krvotoku.
• Mozak bez ikakvih problema može da stvori lažno sećanje: kreira događaj, posebno iz perioda detinjstva, koji se nikada nije dogodio.
• Čitanje deci i unucima naglas I česti razgovori s njima znatno doprinose razvoju njihovog mozga.
• Svaki put kada imate novu misao, ili se nečega prisetite, stvarate novu vezu u mozgu.
• Naučno je dokazano da 50 do 70 odsto odlazaka kod lekara zbog fizičkih tegoba I oboljenja diriguje mozak. Krivac je stres.
Kurir.rs/Lena/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
