Društvenim mrežama širi se objava psihijatra Vladimira Đurića o gojaznosti.
U dugom tekstu koji svi dele i komentarišu izgleda da je najviše pažnje privukla jedna rečenica: da su gojaznost i sklonost prežderu jako česti kod ljudi koji ne mogu još i glad da trpe… kad već „moraju“ sve ostalo…
A o tome da li je hrana zaista umirenje za stres i da li je to u stvari pokazatelj psiholoških problema, pojasnila je dr Irena Đorđević, psihijatar u klinici Laza Lazarević, u razgovoru sa voditeljima emisije Puls Srbije.
Često čujemo to, jedem kada sam nervozan, ljut, razne su okolnosti pribegavanju hrane, započinje Đorđević.
- Pitanje za svakoga je kakav je obrazac? Kada negde postoji neki nedostatak koji osoba oseća... Zašto baš bira hranu? Beba kada se rodi, kada plače bude prvo ponuđena hranom. Hrana, osim što zadovoljava bazičnu potrebu, ona zadovoljava i potrebu za pripadnošću, koja je vrlo značajna na listi ljudskih potreba. U suštini, u centru bilo kojih okupljanja opet je hrana, a ona je i asocijacija za smirenje. Tako da se mi, u stvari, vraćamo u "ego stanje" deteta i u taj obrazac ponašanja kada smo bili deca... - kaže Đorđević.
Ona ukazuje i na najčešće reakcije ljudi na stres, postavljanjem pitanja:
- Kada se neko emocionalno prejeda? Ima onih koji će reći da kada su napeti i kada su prolongirano pod stresom. Dok, u stuacijama kada se događa nešto traumatično, oni ne mogu da jedu. Tu kortizol komanduje. Kada imamo neku aktuelnu visoko stresnu situaciju, mi ćemo u tim momentima reagovati čvorom u stomaku, naš organizam se priprema za borbu i bekstvo. A kada je u pitanju prolongirani stres imamo potrebu da jedemo slatkiše, nešto što će doneti brzo rešenje. Osoba prepoznaje obrazac, najčešće onda kada nije zadovoljna svojim fizičkim izgledom - rekla je Đorđević.
Potrebna je jasna definicija koja je to psihološka glad koja nas deprimira.
- Nekada imamo potrebu za prepoznavanjem od drugih ljudi, to je značajna potreba. U transakcionoj analizi postoji izraz "stroke" jedinica pažnje, neko nas je primetio, i ponekad je doživljaj usamljenosti takav da traži bilo kakvu pažnju, čak i u negativnom kontekstu. Prolongiran stres danas "trigeruje" (eng. trigger: okidač) emocionalno prejedanje. Danas je gojaznost česta tema, a okolnosti su različite. Ono što osoba može sama da čini, je da definiše u kojim okolnostima i kada to radi. Neko voli da ugasi svetlo dok jede, da ne bi video količinu, dok drugi baš vole da gledaju veliku količinu hrane dok jedu. Nakon toga možemo da definišemo šta je to naša potreba koju nismo zadovoljili, a onda kada to shvatimo, osmišljavamo načine kako da tu potrebu suštinski zadovoljimo - rekla je Đorđević i savetovala da je, ipak, najbolje rešenje uz stručnu pomoć.
Ima tu, pojasnila je, i perfekcionizma.
- To je perfekcionizam u smislu sve ili ništa. Momenat kada treba da potražimo pomoć od samog sebe, i stručnu pomoć je onaj momenat kada ustanovimo da imamo problem. Odmah treba da se zaustavimo i pitamo, zbog čega to radimo? Ako ne možemo sebi da objasnimo, ili ako nam ne ide da prestanemo to da radimo, treba da tražimo pomoć. Nekada se uključuje i farmako terapija, da bi se osoba umirila - zaključila je Đorđević.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
