Skandalozan brak Romanovih sklopio je srpski sveštenik u pravoslanoj crkvi: Sve se desilo pred slom dinastije, a ova ljubav završila se krvavo

Ljubavna priča između velikog knjaza Mihaila Aleksandroviča, mlađeg brata cara Nikolaja II, i Natalije Sergejevne Šeremetevske,kasnije poznate kao Natalija Brasova, predstavlja jedan od najvećih skandala u istoriji dinastije Romanov pred sam slom Ruske Imperije.

Natalija Šeremetevska bila je kćerka moskovskog advokata, pripadnica građanske klase, dvostruko razvedena žena sa kćerkom iz prvog braka. Mihaila je upoznala dok je bila u braku sa njegovim podređenim oficirem, Vladimir Vulfertom.

Ubrzo je među njima planula strastvena ljubav. Za rusku carsku porodicu, ova veza bila je apsolutni tabu iz više razloga:

Natalija nije bila kraljevskog porekla, što je po porodičnom zakonu Romanova automatski diskvalifikovalo bilo kakve potomke iz tog braka za ruski presto. Bila je već dva puta udata i razvedena, što je Pravoslavna crkva i carski dvor smatrala skandaloznim.

Tajno venčanje u Beču

Kada je Natalija ostala trudna, Mihail je us uspeo da uredi da se ona razvede od drugog muža. Godine 1910. rodila je njihovog sina Georgea.

Car Nikolaj II je saznao za bračne namere svog brata i izrekao mu strogu zabranu. Mihail je morao da da oficirsku reč da se neće tajno venčati bez careve dozvole. Međutim, u jesen 1912. godine, dok se mladi carević Aleksej u poljskoj banji Spala nalazio na ivici smrti zbog napada hemofilije, Mihail je shvatio da bi u slučaju Aleksejeve smrti postao sledeći car, a dvor bi ga primorao na politički brak.

Iskoristivši pometnju na dvoru, Mihail i Natalija su pobegli iz Rusije i tajno se venčali 16. oktobra 1912. godine u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Beču, izbegavajući ruske agente koji su ih pratili.

Problemi i posledice po dinastiju Romanov

Tajno venčanje izazvalo je pravu oluju na carskom dvoru i nanelo težak udarac ugledu dinastije:

Gubitak prava na presto i izgnanstvo: Razbesneti Nikolaj II oduzeo je bratun sve vojne činove, imanja i prihode, skloniši ga sa pozicije potencijalnog regenta. Mihailu i Nataliji bio je strogo zabranjen povratak u Rusiju, pa su živeli u egzilu u Engleskoj.

Lični sukob među braćom: Car je venčanje doživeo kao izdaju oficirske reči i udarac u trenutku kada je njegov jedini sin umirao. Carica Aleksandra Feodorovna bila je posebno ogorčena na Nataliju, optužujući je da je izmanipulisala velikog knjaza.

Pitanje titule i statusa: Natalija i njihov sin George nisu imali nikakva prava na dinastički status. Tek pred Prvi svetski rat, u znak pomirenja, car im je dodelio titulu grofa i grofice Brasov (po jednom od Mihailovih imanja).

Prvi svetski rat, Revolucija i tragičan kraj

Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. godine, Mihail je tražio dozvolu da se vrati u Rusiju i bori za svoju zemlju. Nikolaj II mu je dopustio povratak i postavio ga na čelo takozvane "Divlje divizije" (Kavkaske domorodačke konjičke divizije), gde se Mihail istakao kao hrabar komandant.

Tada je i porodica konačno prihvaćena u društvu, mada Natalija nikada nije potpuno prihvaćena od strane udove carice Marije Feodorovne.

Februarska revolucija (1917): Kada je Nikolaj II bio primoran da abdicira 15. marta 1917, abdicirao je i u ime svog sina i presto preneo na Mihaila. Mihail je formalno bio car Mihail II na samo 24 sata, pre nego što je odložio preuzimanje vlasti dok se o tome ne izjasni Ustavotvorna skupština, čime je praktično okončana vladavina dinastije Romanov.

U junu 1918. godine, Mihail je postao prva žrtva boljševika među Romanovima, otet je iz hotela u Permu i zverski ubijen. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Natalija je uspela da pobegne iz Rusije sa decom i preseli se u Pariz. Ostatak života provela je u nemaštini, prodajući preostali nakit. Njihov sin George poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1931. godine u 20. godini života, a Natalija je umrla sama i zaboravljena od raka u Parizu 1952. godine.