Vremenske prilike ovih dana najviše pogađaju pacijente u starijem dobu, koji su oboleli od bronhijalne astme: magla im steže pluća, izaziva kašalj i šištanje u grudima, otežava disanje i, konačno, ugrožava život. Magla uzrok napadaPrim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da atmosferska situacija poput trenutne kod starijih pacijenata može da izazove teške napade bronhijalne astme, te je od ključne važnosti da se na vreme jave lekaru i da nikako ne potcenjuju bilo koji od simptoma svoje bolesti.– Ukoliko pacijent nije svestan da je reč o teškom napadu odnosno ako tegobe pripiše nekim drugim razlozima, to može dovesti do drastičnog pogoršanja simptoma. Naime, rapidno opadanje vrednosti kiseonika u krvi, uz izostanak odgovarajuće terapije, može dovesti i do smrti. Zbog toga pacijenti sa bronhijalnom astmom u poodmaklom dobu treba uvek da se jave lekaru ako imaju izražen osećaj gušenja, ako on ne prolazi uz uobičajenu terapiju pumpicom i tabletama, kao i ako im se promene boja i izgled ispljuvka, a pogotovo kada im pomodre lice i usne, a telesna temperatura naglo poraste – naglašava naša sagovornica.U ovom periodu godine kod starijih pacijenata infekcija je jedan od čestih uzročnika pogoršanja bronhijalne astme.
Vakcina protiv gripa– Zbog toga se savetuje redovna primena vakcinacije protiv gripa, kao i vakcina koja štiti od najčešćih bakterija, pre svega pneumokoka. Ona se daje jednom u pet godina. Isto tako, važno je izbegavati zadimljene prostorije, obavezno prestati s pušenjem i ne boraviti u dimu. Trebalo bi, po mogućstvu, izbegavati i izlažanje po maglovitom vremenu – navodi dr Radosavljević.Prema njenim rečima, astma kod starijih osoba ima izvesne osobenosti i zbog toga se može izdvojiti kao poseban klinički problem. – Postoje tri kategorije starijih astmatičara. U prvu grupu se ubrajaju pacijenti koji od nje boluju od detinjstva i celog života se leče, u drugoj su oni kojima se bronhijalna astma javila pre četrdesete godine, dok trećoj grupi pripadaju pacijenti kod kojih se astma pojavila posle 65. godine. Osobe iz treće kategorije mogu biti nepušači kod kojih se javljaju intenzivni napadi gušenja, ali oni često nisu svesni težine svog stanja. S druge strane, ukoliko su pacijenti pušači, kod njih se obično radi o bronhijalnoj astmi koja je udružena sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom i/ili emfizemom pluća, pa veliki broj tegoba izazivaju te dve bolesti – objašnjava naša sagovornica.
Koliki vam je kapacitet plućaNajbolja metoda za otkrivanje astme jeste merenje plućnog kapaciteta ili spirometrija. – Kod starijih astmatičara kapacitet je snižen za vreme napada, dok se van njega parametri poboljšavaju, ali retko dostižu normalne vrednosti. Takođe, kod obolelih od astme u poodmaklom dobu neophodno je načiniti i snimak pluća jer i neke druge bolesti mogu imati simptome slične astmi, poput tumora pluća, proširenja bronhija i tromba u plućima. Isto tako, i neke kardiološke bolesti koje su česte u kasnijem životnom dobu, mogu da liče na bronhijalnu astmu, a često su udružene s njom. To su koronarna bolest, popuštanje srca sa zastojem, poremećaji srčanog ritma i slično – ističe pulmolog dr Radosavljević.Tekst: Tamara Marić
Pumpica kao Redovna terapijaPulmolog dr Tatjana Radosavljević ističe da je način lečenja astme u starijem dobu specifičan, pa zahteva i nešto drugačiji pristup. – Razlog su godine i eventualne pridružene bolesti, kao i postojanje drugih medikamenata koje pacijenti uzimaju. Osnovna terapija za astmu podrazumeva upotrebu kortikosteroidnih pumpica koje sprečavaju astmatični napad i moraju da se koriste redovno. Kod jedne grupe pacijenata postoji otpor prema korišćenju pumpica zbog predrasuda da je to uvod u ozbiljnu fazu bolesti. Međutim, zadatak je lekara da pacijentima objasne kako je primena pumpica najbolji preventivni lek – naglašava dr Radosavljević.
Život sa astmomTo je bolest zbog koje vam šišti u grudima, kašljete ili se gušite…Reč astma potiče iz grčkog jezika i znači dahtanje, otežano disanje. To je hronično oboljenje u čijoj se osnovi nalazi vrsta zapaljenjskog procesa. Ispoljava se ponavljanim epizodama šištanja, gušenja, sviranja u grudima i kašlja, posebno noću ili ujutru. Izražene tegobe mogu se javiti i pri svakom, i najmanjem naporu. Simptomi se smiruju spontano ili pod uticajem lekova.Glavni faktor rizika je postojanje alergije na tzv. respiratorne alergene, supstance poput kućne prašine, grinja, polena, buđi, životinjske dlake, duvanskog dima...
Mere zaštiteAko imate više od 60 godina i patite od atme, zimi morate obavezno da:
+ na vreme se vakcinišete protiv gripa+ čuvate se infekcije+ ne odlazite u zadimljene prostorije+ ne izlazite po maglovitom i vlažnom vremenu+ redovno koristite terapiju koju vam je prepisao lekar, naročito onu u vidu pumpice+ sve tegobe shvatite ozbiljno+ ne odlažete odlazak lekaru+ redovno lečite i druge hronične bolesti+ upoznate lekara s lekom koji već uzimate da ne bi došlo do kontraindikacija+ idete na kontrolu i kada vam je dobro.
