Dan kao i svaki drugi činio se taj 30. septembar 2000. godine za dve tinejdžerke iz Rusije. Elena, koja je tada imala 17 godina, i Ekatarina, u tom trenutku 14-godišnjakinja, bile su najbolje drugarice i tog presudnog dana u njihovom životu krenule su na proslavu praznika mučenica Vere, Ljubavi i Nade, ali ono što je usledilo prilikom njihovog povratka ostaće upamćeno u modernoj ruskoj istoriji kao jedan od najjezivijih događaja koji stanovnici jednog mesta 150 kilometara udaljenog od Moskve pamte.
Kada su sa proslave krenule kući jedan, od njih stariji, čovek ponudio im je prevoz. U pitanju je bio Viktor Mohov, radnik u fabrici automobila, iz Rjzanske oblasti, kog su novinari, nakon što je cela priča dospela u javnost, prozvali "Skopinov manijak". Kako je u tom trenutku u kolima bio sa 25-godišnjom Jelenom Badukinom, koju je predstavimo kao svoju devojku, Katji i Leni ništa nije delovalo čudno i zastrašujuće. Ispostaviće se da je Jelena bila samo mamac za njihovo četvorogodišnje zatočeništvo i užase koje će pretrpeti.
Votka i sedativi ih ošamutili
Viktor je mladim devojkama u svom autu "na putu do kuće" ponudio votku. Ipak, ono što dve drugarice nisu znale jeste da je alkohol bio pomešan sa sedativima, pa su brzo utonule u san. Kad su se probudile, sačekao ih je košmar na javi.
Podrum tri metra pod zemljom, odakle niko nije mogao da čuje njihove krike i vapaje, postao je njihov pakao na zemlji naredne četiri godine.
Mesto za mučenje i silovanje mladih devojaka Viktor je napravio sam, a prostorija u kojoj su godinama živele bila je površine svega 9 metara kvadratnih.
Prema kasnijim svedočenjima otetih tinejdžerki, Viktor ih je svakodnevno bičevao gumenim crevom, a za nasilne intimne odnose sa njima pripremio je i specijalnu prostoriju koju je oblepio posterima iz porno časopisa.
Pretio da će ih ubiti, pre nego osloboditi
Ukoliko bi se opirale, ne bi im davao hranu i isključivao im je i grejanje tokom hladnih ruskih zima. Pored toga, puštanjem gasa bi se s vremena na vreme trudio da im ograniči kiseonik kako bi ih držao ošamućenima.
- Imale smo dva kreveta na sprat, spavale smo zajedno. U početku smo po cele dane ležale tu, plačući zagrljene. Posle šest meseci, počele smo da raspremamo krevet, čistimo, da radimo bilo šta što bi delovalo kao normalan život, kako ne bismo mislile na ono kroz šta prolazimo - ispričala je Ekatarina za ruske medije nakon što su ona i Lena spasene u aprilu 2004. godine.
Iako su umirale od straha, nisu gubile veru i nadu da će jednog dana neko da ih izbavi odatle ili da će pobeći same.
- Želele smo da verujemo da će nas jednom pustiti iako nam je i sam rekao u više navrata: "Zašto bih vas pustio? Mnogo je lakše da vas ubijem". Ipak, nismo gubile nadu i uvek smo bile spremne i pri sebi imale papirić sa našim podacima i porukom, ako se desi neka prilika da potražimo pomoć - rekla je Elena i dodala tada da je njihov tamničar bio "bezdušan, ljigav, okrutan i podmukao čovek na čiji smrad nikad nisu mogle da se naviknu".
Vreme su prekrajele tako što su vežbale i pisale pesme, a sve da sačuvaju razum i ne padnu u očaj. Viktor je polako postajao mekši, pa im je 1. maja 2001. godine doneo crno-beli televizor, a potom i video rekorder.
Upravo je time, na neki način, sebi zapečatio sudbino, a devojkama dao ideju za bekstvo.
Plan za beg nakon emisije na TV-u
I dok su one tako ushićeno gledale svaki TV sadržaj, kako bi barem malo mislima odlutale od strahota u kojima su se našle, naišle su na emisiju o Sabini Darden, ženi koja je uspela da pobegne od svog zlostavljača iz Belgije.
Kako je u tom periodu već počeo i da ih pušta na slobodu u večernjim satima kako bi vežbale, a sve sa idejom da se sprijatelje sa novom devojkom u komšiluku i nameme je u grotlo pakla u kom su se i same naivno obrele, one su smislile da joj predaju kasetu sa snimljenom video porukom, kako bi je nova komšinica odnela policiji.
Izbavljene posle 1326 dana
Ovaj plan je, na svu sreću, uspeo i 26. aprila 2004. godine policija je došla na vrata Viktora Mohova i izbavila devojke iz podruma.
Koža im je bila zelena, smrdele su na buđ, a Lena, koja je tada bila trudna sa trećim Viktorovim detetom, jedva je mogla da stoji na nogama. Sunce su ugledale prvi put posle skoro četiri godone. Beba, koju je tada nosila, rođena je mrtva, a nikad nije saznala šta je bilo sa preostalo dvoje dece koje je rodila.
- I dok sam bila trudna sa tom decom, nisam ih posmatrala kao decu, već kao strane objekte koji su gurnuti u mene. Ne osećam ništa prema njima - ispričala je Elena, koja je, ipak, u jednom momentu poželela da pronađe svoju decu, ali policija nije uspela u tome.
Lena ni danas ne zna da li je bolje što se tako sve završilo ili bi ipak više volela da ih je nekad upoznala.
- Znam da bih se gadila te dece, nastale na tako užasan način. A s druge strane, ja sam ih rodila - bila je iskrena.
Viktor je danas na slobodi
Zločinac je bio osuđen na 17 godina radnog logora i dve godine zatvora, a pred sudom se branio izgovorom da je želeo da "poboljša natalitet Rusije i napravi mnogo dece".
Iz zatvora je izašao 3. marta 2021. godine, ali sa administratvnim nadozorom sve do 2027. To znači da od 10 uveče do 6 ujutru neće smeti da napušta svoju kuću, niti da odlazi na mesta koja se vode kao masovni događaji, kao ni da napusti Skopinski okrug Rjazanske oblasti bez dozvole MUP-a.
(Kurir.rs/ŽenaBlic/A.G.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
