Istoričari ga smatraju jednom od najmračnijih ličnosti u nacističkoj vrhušci. Adolf Hitler ga je nazvao „čovek sa gvozdenim srcem“. Bio je osnivač i šef Ziherhajtdinsta (SD), obaveštajne organizacije koja je bila zadužena za pronalaženje i neutralizaciju otpora Nacističkoj partiji pomoću hapšenja, deportacija i ubistava. Učestvovao je u organizaciji Kristalne noći, serije koordinisanih napada na Jevreje širom nacističke Nemačke i delova Austrije.
Napadi, koje su izveli SA jurišnici i civili, bili su uvertira za Holokaust. Po dolasku u Prag, Hajdrih je pokušavao da eliminiše opoziciju nacističkoj okupaciji suzbijajući češku kulturu i deportujući i ubijajući članove češkog pokreta otpora.
Opšteprihvaćeno mišljenje je da je Hajdrih bio jedan od arhitekata Holokausta time što je vodio konferenciju u Vanzeu koja je napravila planove za istrebljivanje svih evropskih Jevreja. Godine 1942. Hajdriha su u operaciji Antropoid ubili čehoslovački partizani koji su radili za britanski SOE na šta je Hitler uzvratio ubistvom 1.300 Čeha u selu Lidice.
Hajdrih, koji je bio šef RSHA od septembra 1939, je postavljen za vršioca dužnosti Protektora Češke i Moravske, nakon smene Konstantina fon Nojrata u septembru 1941. Hitler se složio sa Himlerom i Hajdrihom da je fon Nojratov relativno blag nastup prema Česima ojačavao antinemačka osećanja i ohrabrivao antinemački pokret otpora putem štrajkova i sabotaža.
Hajdrih je došao u Prag da „ojača politiku i sprovede mere protiv otpora“ i da održi proizvodne kvote češke industrije motora i oružja, koje su bile „ekstremno važne za nemački ratni napor“. Na ovoj dužnosti, de fakto diktatora Češke i Moravske, Hajdrih se često vozio sa svojim vozačem u automobilu sa otvorenim krovom. Svrha ovoga je bila da pokaže svoje poverenje u okupacione snage i efikasnost svoje vlade. Zbog njegove brutalne efikasnosti, Hajdrih je dobio nadimke Praški kasapin, Plavokosa zver i Vešač.
Česi su odlučili da pruže otpor.
Napad na Zver istorija je upisala 27. maja 1942. u Pragu, pod šifrovanim imenom "Operacija Antropoid".
Operaciju Antropoid inicirao je predsednik čehoslovačke vlade u egzilu Edvard Beneš, koji je iz svog tadašnjeg londonskog utočišta očajan posmatrao kako mu Hajdrih ilegalne pokrete otpora ruši jedan za drugim. Bilo je potrebno reagovati brzo.
Bolna ironija dodajući kako je u vrijeme kad se kuhao atentat na scenu stupio vidoviti Čerčil koji je navijao da se Hajdrih makne jer se spekulisalo i da bi, pošto je mudriji od Hitlera, mogao skrojiti uslove u kojima će Rajh opstati čak i ako izgubi rat.
Za Antropoid su Englezi stoga pružili logističku potporu, što je značilo i obuku izvršitelja, a Beneš je o tajnom planu izvestio i Staljina, da se ovaj ne bi uvredio. Očekivanja su, dakle, bila ogromna. Hajdrih je bio izazovna meta. Visokopozicioniran, što je trebalo i nacistima i Saveznicima jasno i glasno isporučiti poruku.
Osim što bi time bila narušena realna moć, ubistvo Rajnharda imalo bi i snažnu simboliku jer ga je Hitler smatrao prototipom savršenog naciste, istovremeno krvoločnog i efikasnog, a uz to je bio i pravi arijevac - plavokos i visok.
Za izvođenje operacije 28. oktobra (dan nezavisnosti Čehoslovačke) su izabrani vodnik prve klase Jozef Gabčik (Slovak) i štabni narednik Karel Svoboda (Čeh). Međutim, nakon što je Svoboda doživeo povredu glave tokom priprema za misiju, zamenio ga je Jan Kubiš (Čeh), što je dovelo do odlaganja operacije jer Kubiš nije završio trening niti su za njega bili pripremljeni potrebni lažni dokumenti.
Jozef Gabčik i Jan Kubiš su zajedno sa sedam vojnika čehoslovačke vojske u izgnanstvu i dve druge grupe sa kodnim imenima Silver A i Silver B (koje su imale druge misije) prebačeni Halifaksom Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva 138 eskadrona u Čehoslovačku u 22 časa, 28. decembra 1941. Gabčik i Kubiš su iskočili blizu mesta Neviždi, istočno od Praga; mada je plan bio da iskoče kod Plzena, ali su piloti imali problema sa orijentacijom.
Prebacili su se u Plzen gde su uspostavili kontakt sa svojom vezom, a odatle u Prag, gde je planirano da napad bude izveden.
U pragu su stupili u kontakt sa nekoliko porodica i antinacističkih organizacija od kojih su dobili pomoć u toku priprema za atentat. Gabčik i Kubiš su prvobitno planirali da ubiju Hajdriha u vozu, ali su utvrdili da ovo nije izvodljivo. Drugi plan je bio da ga ubiju u šumi na putu od Hajdrihovog sedišta do Praga. Planirali su da razvuku kabl preko puta kojim bi zaustavili Hajdrihov auto, ali je nakon nekoliko sati čekanja, njihov komandant, poručnik Adolf Opalka (iz češkog pokreta otpora), došao po njih da ih vrati u Prag. Treći plan je bio da atentat izvrše u Pragu.
Napad u Pragu27. maja 1942, u 10:30, Hajdrih je kao i obično putovao od svoje kuće u Panenskim Brežanjima do Praškog hrada. Gabčik i Kubiš su čekali na tramvajskoj stanici na oštroj krivini kod bolnice Bulovka u praškom okrugu 8 - Liben. Ovo mesto je izabrano zato što je vozač zbog krivine morao da uspori. Izviđač se nalazio oko 100 metara severno od Gabčika i Kubiša kako bi uočio auto koji se približava. Kada je Hajdrihov mercedes sa otvorenim krovom stigao do krivine dva minuta kasnije, Gabčik je stao ispred automobila i pokušao da otvori vatru, ali se njegov automat "sten" zakočio.
Hajdrih je naredio svom vozaču, SS-oberšarfireru Klajnu da zaustavi vozilo. Kada je Hajdrih ustao i pokušao da upuca Gabčika svojim pištoljem, Kubiš je bacio modifikovanu antitenkovsku minu (sakrivenu u tašni) na automobil.
Fragmenti mine su probili kroz zadnji branik automobila i utisnuli gelere i delove platna iz postave sedišta u Hajdrihovo telo, iako mina nije eksplodirala u automobilu. Kubiša je takođe povredio geler. Nakon eksplozije, Gabčik i Kubiš su pucali na Hajdriha iz svojih pištolja ali, pošto su bili pod uticajem šoka od eksplozije, nisu uspeli da ga pogode. Hajdrih, verovatno još uvek nesvestan svojih povreda od gelera, se isteturao iz vozila, uzvratio vatru i pokušao da pojuri Gabčika, ali je ubrzo pao. Klajn se vratio iz neuspele potere za Kubišom, koji je pobegao na biciklu.
Hajdrih, koji je tada već krvario obilno, je naredio Klajnu da potrči za Gabčikom. Klajn je stigao Gabčika u kasapskoj radnji u kojoj ga je Gabčik upucao pištoljem dva puta, ranivši ga ozbiljno u nogu. Gabčik je zatim tramvajem pobegao u lokalno skrovište.
Hajndrih je preminuo par dana posle atentata.
Na sam dan atentata, Hitler je naredio istragu i represalije, predloživši Himleru da pošalje SS generala Eriha fon dem Bah-Zalevskog u Prag; prema posleratnom svedočenju Karla Hermana Franka, Hitler je znao da će Zelevski još okrutniji od Hajdriha. Hitler je bio za to da se ubije 10.000 politički nepouzdanih Čeha, ali je nakon konsultacije sa Himlerom odustao od ove ideje jer je Češka bila važna industrijska zona za nemačku vojsku, i ovakva mera bi mogla da umanji produktivnost čitavog regiona.
Nacistička odmazda koju je naredio Himler je svejedno bila brutalna. Više od 13.000 ljudi je uhapšeno a prema jednoj proceni, 5.000 ljudi je ubijeno u represalijama.
(Ekspresso/Wikipedia)
