PUKLI SA 30 KOŠEVA RAZLIKE, PA IM KRIVE SUDIJE: Poraženi na izborima, pa STVARAJU HAOS DA ODRŽE LAŽ o izmišljenoj izbornoj krađi

Drama koju su predstavnici liste "Srbija protiv nasilja" postavili ispred sedišta Republičke izborne komisije osmišljena je onog trenutka kada su saznali da su izgubili beogradske izbore. Aktiviran je plan B - da se uz viku i dreku, pa čak i ekstremne poteze poput štrajka i poluštrajka glađu, stvori opšti metež, na kojem će se držati labava priča o nekakvoj izbornoj krađi. Dragan Đilas, Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Radomir Lazović i ostali dramaturzi ove politikantske ujdurme prespavali su neke važne korake koje su morali da urade pre nego što su se latili zapaljive retorike, izveli neke nezadovoljne ljude na ulicu i zaposeli državne institucije.

NEMOĆ I FRUSTRACIJE

Poražena grupa bukvalno je na prepad proglasila izbore neregularnim a da prethodno nije ponudila nijedan dokaz, niti je sačekala da u zakonskoj proceduri ponudi svoju stranu priče u vidu prigovora, koji su u svakoj demokratskoj zemlji sastavni deo izbornog procesa. Kad je ovaj deo opozicije shvatio da su očekivanja pre izbora daleko od postizborne realnosti, suočio se sa sopstvenom nemoći, ali i frustracijom onih koji su poverovali u motivacione govore Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Srđana Milivojevića i kompanije. Preduzete su očajničke mere, pa je proglašena krađa na izborima na kojima je opozicija svojim ljudima pokrivala veliku većinu biračkih mesta i na kojima je proces kontrolisalo čak 5.587 domaćih i stranih posmatrača.

Zapisnik sa sva 8.273 biračka mesta je potpisan i zaveden, kako to procedure nalažu. Ova priča, u koju sada već danima pokušavaju da uvlače državu Srbiju i njene građane, ima toliko nelogičnosti i gradi se na besmislicama i pogrešnim argumentima. U nju se guraju i pojedini strani aparatčici samo da bi priči davali poželjni ton. Na stranu to što je njihova težina i u sopstvenoj zemlji upitna, ovi stranci se kroz obradu medija Junajted grupe Dragana Šolaka predstavljaju kao relevantni sagovornici koji će da podrže tezu da se u Srbiji kradu izbori.

GLEDAJU U STRANCE, A NE U SVOJ NAROD

Dakle, Đilas i njegove marionete ponudili su se kao alternativa građanima Srbije, ali, kada su dobili više nego jasan odgovor od njih, prvo su se zagledali u strance, zatražili pomoć od njih, a tek onda u građane Srbije, sopstvenu državu i njene institucije. Tako se iz dana u dan na Šolakovim televizijama i portalima ređaju pojedini strani sagovornici opšte prakse, koje bi, uz bombastične naslove, hteli da prikažu kao odlučujući faktor, koji može da promeni postizbornu realnost u Srbiji.

Zanimljivo je da ni pojedini strani posmatrači, koji sad ne silaze sa medija Junajted grupe, nisu imali primedbe tokom izbora, ali su se post festum uključili u ovu halabuku i kvalifikacije o navodnim neregularnostima. Opet bez ikakvog dokaza.

Građani Srbije već su jednom dokazali da njihovom snagom može da padne i jedan silni Slobodan Milošević, uhvaćen u krađi glasova 24. septembra 2000. Ali Peti oktobar nije se dogodio tako što su Koštunica i ostali lideri DOS došli ispred Skupštine i vikali "lopovi, lopovi". Ne, oni su izbornu krađu dokazali - argumentovali je zapisnicima sa svih biračkih mesta i tako naterali Miloševića da prizna poraz.

Što sa ovom ekipom, jasno je ko dan, nije i ne može biti slučaj! Sportskim jezikom rečeno, izgubili su sa 30 koševa razlike - pa im krive sudije!