Rezultati izbora održanih 17. decembra ne samo što su potvrdili pravac u kojem građani žele da zemlja ide u narednom periodu već su i to da kriza građanske ideje u Srbiji ne samo da nije ublažena već je, čini se, još dublja i konfuznija. Tome je u prethodnom periodu, pa i ovoga puta, ubedljivo najviše doprineo Dragan Đilas, jer je sebi svojstvenim političko-finansijskim inženjeringom svaku malu, ali iskrenu građansku opciju uspevao da „zarazi“ svojom megalomanijom i utopi je u veliku, ali lažnu, zato i takozvanu, građansku koaliciju kojom je upravljao. A ona je, prema oceni sagovornika Kurira, naročito uzimajući u obzir protest tog dela opozicije ispred sedišta RIK koji je pokazao i bezidejnost, ali i čitavo lutanje u magli i nesaglasje među liderima, ponovo osuđena na propast. Po svoj prilici, biće i ovaj Đilasov projekat, kakvih je bilo i ranije, kratkog veka.
Lični interesi
„Srbija protiv nasilja“ izjela je možda i najviše građanskog tkiva koje se u Srbiji održalo i pokušalo da se regeneriše. U prvi ešalon „Srbije protiv nasilja“ Đilas je instalirao Mariniku Tepić i Miroslava Aleksića, dvoje političara koji se, uz naravno armiju istih takvih iz drugih političkih opcija, mogu smatrati simbolima konvertitstva u Srbiji. A ono nikada nije posledica ideoloških ubeđenja, već isključivo ličnog interesa. Lica takozvane građanske Srbije zapravo su karijerni populisti koji su, zahvaljujući pre svega Đilasu kao vođi kastinga, uspeli da u svoju novu predstavu uključe sve što se moglo nakupiti, uz uslov da mogu biti samo statisti.
I već na prvoj prepreci, kada ne ide baš onako kako su se nadali, jer rezultati izbora u Beogradu nisu oni koje su očekivali, ova koalicija se saplela. Okupljeni građani, mahom mlađi ljudi, već su ih prozreli i javno optužili da nemaju nikakav plan, ali i sami lideri te liste su svojim izjavama pokazali da ne misle svi isto.
Dok jedni, poput Marinike Tepić, gladuju ne bi li pokušali da izdejstvuju nove izbore u prestonici, njihov kolega sa liste Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd nedvosmisleno je poručio da smatra da novi izbori u Beogradu nisu dobro rešenje, te da ne veruje da bi protekli drugačije. Njegovo mišljenje, biće, dele još neke kolege sa liste „Srbija protiv nasilja“, pošto dobar deo njih nijednom nije viđen na ovim protestima.
Politički analitičar Branko Radun za Kurir kaže da su u „Srbiji protiv nasilja“ očigledne podele.
- Bilo je pre svega čudno što su prihvatili poraz u izbornoj večeri, pa su naknadno pozvali građane na protest, i to samo za beogradske izbore, ispred RIK. Po njima je tako samo u Beogradu bio problem, a u ostatku Srbije nije. To govori da postoje dve struje tamo, ona koja je za proteste i političku destabilizaciju, što deluje kao uticaj stranaca, i ona realistična, koja kaže da je dobro što imaju tih 25 odsto glasova. Prosto, deluje šizofreno i jasno je da postoji unutrašnja podela oko protesta - kaže Radun.
Miloš Jovanović o protestu
Nepromišljeno
Miloš Jovanović, lider Novog DSS, koji je tokom kampanje najotvorenije govorio da će u koaliciju sa listom Dragana Đilasa, sada je otvoreno kritikovao njihove proteste koje organizuju ispred zgrade RIK.
- Hajde da to blago formulišem, mislim da možda nije dovoljno promišljena ta akcija. Ja mislim da se nikad ne treba zaletati, mi imamo već istoriju, da ne kažem iskustvo, protesta koji su nekako potrošeni - kazao je Jovanović u gostovanju na TV Nova S.
Neozbiljno
On ukazuje da o neslaganju govori i Đilasova izjava da je odluka Marinike Tepić da štrajkuje glađu njena odluka, a da se on baš nije složio s tim:
- Ja to politički čitam, da tu postoje dva odnosa prema tom protestu. Tu su oni koji kažu „hajde da vidimo šta možemo da izvučemo sa ovim što smo osvojili“ i oni koji bi da ruše na ulici vlast. Svakako, nema osnova za ovaj protest. Jer oni moraju prvo na mnogo mesta da ospore glasanje, pa da onda na osnovu toga traže poništenje izbora, a oni to nisu uradili.
Politički filozof Dragoljub Kojčić ocenjuje da čitav taj politički pokret od samog početka nije imao program, nije znao šta hoće, nije imao organizaciono jedinstvo, niti zajednički metodološki stav:
- Nije ni čudo što ni o protestima nisu imali zajednički organizacioni stav, kao ni jedinstvenu ideju. Zbog toga su već pola godine samo nagoveštavali nasilje, iako su nastupali pod parolom „Srbija protiv nasilja“. Takva politička zajednica, s takvim haosom u glavi, ne može da osvoji ni kućni savet.
