ZAGREB - Takaši Teramoto je hibakuša, čovek koji je preživeo atomski napad na Hirošimu. Šireći svetom poruku mira ljudima pokušava da dočara stravične događaja pre skoro 70 godina.
Toga dana oglasila se sirena. Ton je značio da je Hirošima danas pošteđena bombardiranja. Retkost. Lako su se mogli prebrojati dani kada saveznički avioni nisu bacali zapaljive bombe po japanskim gradovima. Decu su slali na selo, jer se smatralo da je tamo sigurnije. Ipak, sudbina je htela drukčije, Takaši Takemoto vratio se kući u kilometar od središta eksplozije. Bio je bolestan. Sirena je značila veselje, pa je Takaši ponovno mogao da se igra sa prijateljima. Nije trajalo dugo, avioni su se ponovno pojavili na nebu.
"Odjednom me je zaslepeo strašan bljesak. Uskoro, sve se zamračilo. Šćućurio sam se ne znajući šta će biti sada, a oko mene je sve počelo da se ruši. Ustao sam posle ne znam koliko. Moja kuća bila je ruševina, na licu sam osetio krv. Tražio sam majku, ali nigde nisam mogao da je nađem", počeo je priču Takemoto.
"Šta sam tada doživeo ne bi se smelo da se dogodi više nikome, zato se trudim da prenesem to stravično iskustvo na što više ljudi", priča Teramoto.
Prema njegovim rečima bilo je trenutaka koji su mu se posebno urezali u pamćenje.
"Dok smo bežali od eksplozije, video sam lice neke žene ispod ruševina. Pomerale su joj se samo oči. Neću nikada zaboraviti taj trenutak. Čak i danas mi se pojavljuje u snovima. Niko nije mogao da joj pomogne, bila je živa spaljena. Malo posle celo to područje progutao je plamen. Sve što ste mogli je da uputite pokoji pogled. Nekoliko meseci trebalo je da preživeli dođu k sebi. Gledati ljude koji povraćaju krv ili kako ih prekrivaju različiti osipi bila je svakodnevica. Neki od njih posledice osećaju i danas", rekao je Teramoto.
Spasila ga je komšinica. Dok ga je nosila, počela je da pada prljava crna kiša. Komšinica nije mogla da se zaštiti. Pokrivačem koji je pronašla pokrila je Takašija. Umrla je od opekotina dva meseca posle. Ipak, došli su do jednog sigurnog mesta.
Takaši je tu pronašao prijatelja. Tri dana kasnije nije ga više bilo... Takaši je gledao kako mu sa tela otpada koža. Sestra mu je posle ispričala da su majku pronašli na obali reke. Nije mogla da se oporavi od povreda, umrla je devet dana posle. Telo su joj spalili zajedno sa još sedam drugih. Nije to bio način odnosa prema ljudskom telu, ali drugačije nije moglo, mrtvih je jednostavno bilo previše.
Takaši Teramoto biće ove nedelje zagrebački gost povodom izložbe Atomska bomba – Hirošima i Nagasaki, koja je otvorena do 6. oktobra u zagrebačkom Tehničkom muzeju kao i u Hrvatskom školskom muzeju. Hibakuša Teramoto održaće u sklopu izložbe predavanja 4., 5. i 6. oktobra.
