HAG - Potpredsednik Tribunala u Hagu, Karmel Ađijus (Carmel Agius) imenovao je danas sudiju Madiaje Nijanga (Madiaye Niang) iz Senegala za trećeg člana raspravnog veća u procesu protiv Vojislava Šešelja, saopšteno je u Hagu. Nijang koga je generalni sekretar UN 11. septembra imenovao za stalnog sudiju, po saopštenju suda je u sredu podneo zakletvu.
On nema iskustva u Tribunalu, ali je bio sudija Međunarodnog suda za Ruandu. Nijang će zameniti sudiju Frederika Harhofa koji je letos izuzet iz postupka protiv Šešelja zbog utiska da je pristrasan. Po današnjoj odluci potpredsednika Ađijusa, Nijang će, uz predsedavajućeg Žana-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti) i članicu veća Flaviju Latanci (Flavia Lattanži), odlučiti "da li će suđenje nastaviti ili ne".
Pritom, naglasio je potpredsednik Tribunala, sudije bi trebalo da se konsultuju sa optuženim Šešeljom "o pitanju da li ponovo saslušati čitav predmet ili nastaviti postupak s novoimenovanim sudijom". Uslov za nastavak postupka, po praksi Tribunala, jeste da se novi sudija upozna sa predmetom, odnosno da pročita čitav spis sa suđenja Šešelju. Alternativa je da proces Šešelju počne ispočetka što pravnici u Hagu smatraju malo verovatnim.
Iako su u dosadašnjoj praksi Tribunala sudije bile, iz raznih razloga, zamenjivane tokom suđenja Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku, do sada se nije desilo da sudija bude izuzet iz raspravnog veća na samom kraju procesa, uoči izricanja presude. Kada je doneta odluka da se sudija Harhof izuzme iz procesa Šešelju, suđenje je praktično bilo okončano, a izricanje presude lideru Srpske radikalne stranke bilo je zakazano za 30. oktobar. Pošto je Harhof izuzet, izricanje presude je odloženo na neodređeno vreme. Pravilima suda nije predviđen postupak u takvom slučaju.
Po interpretaciji predsedavajućeg sudije Antonetija, posle imenovanje novog sudije, na raspravnom veću je da donese odluku o tome kako će nastaviti postupak. Posebno veće Tribunala utvrdilo je krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtev za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".
Zato je "većina našla da je optužba o pristrasnosti sudije Harhofa utemeljena", odlučilo je veće. U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.
Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću, Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, za račun SAD i Izraela.
U odluci posebno veće navodi da je time sudija Harhof sugerisao da su oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se potisne komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih. Sudija Harhof je u pismu naglasio da je uvek "pretpostavljao da je ispravno osuditi lidere za zločine počinjene s njihovim znanjem" i zaključio da se suočava "sa dubokom profesionalnom i moralnom dilemom". Posebno veće je ocenilo da je to što je sudija Harhof razmatrao odgovornost "vojnih komandanata", relevantno za proces Šešelju, optuženom za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, i time što je upravljao paravojnim snagama "šešeljevaca".
Time što je pomenuo "utvrđenu praksu" Tribunala da osuđuje vojne komandante za zločine podređenih, sudija Harhof je, po odluci, dao osnova za zaključak da bi "razumni i dobro informisani posmatrač" to mogao shvatiti kao "pristrasnost sudije Harhofa u korist osuđujuće presude" i u procesu protiv Šešelja. Neslaganje s odlukom o izuzeću potom su izrazili predsedavajući sudija Antoneti i članica veća Flavija Latanci koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir.
Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom", ali je posebno veće Tribunala odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa. Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine. U pritvoru Tribunala je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je optužnica objavljena.
Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo 2007, a izvođenje dokaza okončano je prošle godine. U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili 28 godina zatvora za Šešelja, a on je zatražio da bude oslobođen.
