Aleksandar Čolić, bivši istražni sudija Okružnog suda u Beogradu koji je obavio uviđaj posle ubistva premijera Zorana Đinđića, na ulazu broj pet zgrade Vlade Srbije video je dva posebna dela projektila, za koje ne zna da li su od istog ili od različitih projektila i jedan ceo projektil, kao i tragove krvi.
U prostoriji u Ulici admirala Geprata 14, video je opuške cigareta „davidof“.
Sudija navodi da su im inspektor SUP-a Beograd i njegov kriminalistički tehničar po dolasku na uviđaj pokazali tragove koji su postojali kod vrata zgrade Vlade i u samom ulazu, u koji su ušli nekoliko metara da bi videli ti dokaze, pazeći da ne oštete nijedan.
- Sve te tragove koje sam video zapisao sam u svom zapisniku o uviđaju. Po sećanju mogu da kažem da sam video oštećenje jednog zida i drugo oštećenje na stepeništu, za koja mi je rečeno da su od projektila. I sećam se dva posebna dela projektila, za koje ne znam da li su od istog ili od različitih projektila i jedan ceo projektil, koji su bili blizu vrata ili u samom ulazu. Sećam se nekoliko tragova krvi i dveju štaka koje su bile na stepeništu iznad ulaza, za koje mi je rečeno da su pripadale premijeru.
Inspektor mi je saopštio da su tog momenta izvršioci ili izvršilac nepoznati, da se ne zna i da još nije pronađeno oružje iz kojeg je pucano i da smatra da je na premijera i njegovog pratioca pucano iz zgrade u Ulici admirala Geprata, sa jednog otvorenog prozora. Pokazao nam je tu zgradu i taj otvoreni prozor. Prišao nam je drugi inspektor SUP-a Beograd, čijeg se imena ne sećam, i predložio da pođemo u tu zgradu, dok je inspektor Mrvić ostao sa kriminalističkim tehničarom dok je ovaj završavao prikupljanje tragova sa ulaza - priča sudija Čolić.
On, tužilac i inspektor su potom otišli u zgradu u Ulici admirala Geprata 14.
- Sećam se da je u portirnici bio radnik obezbeđenja i inspektor nas je odveo prvo u jednu prostoriju na prvom spratu, rekavši da su tu fiksirani neki tragovi papilarnih linija koje će oni meni naknadno dostaviti. Zatim nas je odveo u prostoriju na drugom spratu, rekavši da je iz nje pucano kroz otvoren prozor. Prozor je zaista bio otvoren, na simsu je stajalo jedno ćebe. Pogledao sam kroz taj prozor i video brisani prostor tačno prema ulazu broj pet u zgradu Vlade i video da se odatle moglo nesmetano pucati na premijera.
Sećam se i nekih opušaka cigareta „davidof“, za koje sam rekao da se snime i fiksiraju kao mogući tragovi boravka nekog lica u toj prostoriji, mada ne znam ni sada kada su ti tragovi ostavljeni tamo. Inspektor nas je odveo na tavan iznad te prostorije, gde se videla neka gazeća površina, jako prašnjava, i na njoj otisci gaženja cipela. Predložio sam da se i to snimi kao mogući dokaz u budućoj istrazi - opisuje sudija uviđaj 12. marta 2003. godine.
- Nakon toga smo se vratili u dvorište Vlade, čini mi se oko 14 sati, a onda smo se inspektor Branislav Mrvić i ja dogovorili da mene i zamenika tužioca odveze u Urgentni centar da se informišemo o zdravstvenom stanju premijera i njegovog pratioca - dodaje on.
-
Ispred Urgentnog centra je bila velika gužva. Ušli smo u Urgentni, gde su nas čekali direktor i veštak sudske medicine profesor dr Dušan Dunjić. Direktor Urgentnog centra nam je saopštio da je premijer odmah po prijemu preminuo, a da je njegov pratilac teško ranjen smešten na intenzivnu negu. Dr Dunjić je saopštio da će on obaviti obdukciju, koju sam naložio po uobičajenoj proceduri. Saopštio sam mu da ćemo prisustvovati obdukciji. Rekao je da će to biti za nekoliko sati, kada budu obavljene neophodne pripreme - dodaje sudija koji je obavio uviđaj.
On ističe da im je u Urgentnom pokazana odeća ubijenog premijera, na kojoj je bilo oštećenja i tragova krvi.
- Tada nismo videli telo premijera. Oko 14.30 smo se vratili u sud i nastavili dežurstvo. Posle 20 sati, pozvao nas dr Dunjić i došli smo u Institut za sudsku medicinu, gde nam je pokazano premijerovo telo. Video sam dve upadljive rane, za koje je obducent rekao da su ulazna rana sa desne strane grudnog koša i izlazna sa leve strane grudnog koša. Posle toga su pristupili obdukciji, a mi smo kraj sačekali u drugoj prostoriji. Obdukcija je trajala više od sata, ne sećam se tačno, a inspektoru SUP-a smo rekli da meni po redovnoj proceduri narednih dana dostavi foto-dokumentaciju o snimljenim tragovima i zapisnik o kriminalističko-tehničkom licu mesta kada to bude sačinjeno. Obducentu sam rekao da obdukcioni zapisnik, kada bude sačinjen, dostavi Okružnom javnom tužilaštvu - dodaje sudija.
Zabeležio i da ga MUP nije obavestio o atentatu
- Naravno, sve tragove i sve činjenice koje sam video ubeležio sam u svoju beležnicu, a naknadno u zapisnik o uviđaju, pa i činjenicu da o atentatu na premijera nisam obavešten od MUP-a Srbije, već da sam to saznao gledajući televizijski program i da sam na osnovu tog saznanja, a ne po pozivu policije, došao sa tužiocem i obavio uviđaj. Sve službene radnje koje sam povodom tog događaja obavio spadaju u postupak istražnih radnji protiv nepoznatog izvršioca, za koji sam bio nadležan kao dežurni istražni sudija. Sve dalje kontroverze koje prate slučaj prepuštam drugima - ističe Čolić.
Kako su mislili da postupak sprovedu bez istražnog sudije?
Čolić naglašava da mu je veoma neobično da na dan tog događaja nije obavešten ni pozvan na uviđaj ni dežurni zamenik dežurnog tužioca.
- O razlozima zašto nismo obavešteni i pozvani ne mogu da sudim. Smatram da smo ja i dežurni tužilac postupili po zakonu i savesno vršili svoju službenu dužnost. Ne znam kako je neko zamislio da se krivični postupak sprovede bez uviđaja istražnog sudije. O tome neka sude drugi. Smatram da sam svoju dužnost, kao i dežurni zamenik tužioca Jasmina Vasić, obavio po zakonu i u skladu sa svojom službenom dužnošću - naglašava Čolić.
(Kurir.rs / Alo, D. Ćuruvija)
NE PROPUSTITE
