PIKASO IZ ŽANDARMERIJE: Policajac slika ikone i vaja, duhovnu umetnost zavoleo zbog cara Lazara

Ljudima je čudno kada vide čoveka od 128 kilograma, zaposlenog u Žandarmeriji, da se bavi slikarstvom. To im deluje nespojivo, a s druge strane, kolege iz odreda me zovu Pikaso i Umetnik.

Ovo za Kurir kaže pripadnik kraljevačkog odreda Žandarmerije Slađan Maksimović (48), koji ima neobičan hobi za jednog policajca. Naime, od 1995. Maksimović se bavi likovnom umetnošću. Njegova dela stigla su do brojnih evropskih zemalja, a pre nekoliko nedelja, prilikom posete Aleksandra Vulina kraljevačkoj žandarmeriji, ministar policije je na poklon dobio ikonu cara Lazara, krsne slave ove jedinice, koju je Slađan naslikao.

Život kraj manastira

- Rođen sam blizu manastira Jošanica, zadužbine cara Lazara, pa sam odmalena bio u kontaktu s monasima i monahinjama i slušao njihove priče. Upijao sam to, a sve što bih video, odmah sam crtao. Od 1995. aktivno se bavim umetnošću, a deset godina kasnije primljen sam u Klub likovnih umetnika u Jagodini, najpre kao vajar - kaže ovaj talentovani pripadnik MUP.

Naš sagovornik ističe da se bavi realizmom, a da je eksperimentisao i s drugim pravcima.

- Pokušavao sam da crtam naivu, ali mi to nije išlo. Brojne slike koje sam uradio završile su u srpskim udruženjima u inostranstvu, ljudi mi uglavnom traže motive koji ih sećaju na život u Srbiji. Međutim, danas je umetnost sve manje popularna, te su slike i ikone koje izrađujem uglavnom ljudima skupe, iako iste i veće iznose izdvajaju za mobilne telefone - objašnjava žandarm.

On ističe da je ljudima neobično što se bavi likovnom umetnošću, a da se dešavalo da ga prepoznaju i građani koji su ga viđali u uniformi.

- Malo im je neshvatljivo, misle da sam grub i prek čovek zbog mog izgleda, a ne znaju da sam u duši umetnik. Bilo je i obrnutih situacija, da me neki koji me poznaju kao slikara sretnu u uniformi i iznenade se.

Stresan posao

Kako kaže, slikarstvo je za njega vid opuštanja.

- Moj posao je izuzetno stresan, a slikanje mi dođe kao relaksacija. Supruga, koja mi je najveća podrška, često me pita da li sam umoran, jer po povratku s terena odmah sednem i počnem da slikam dok slušam duhovnu muziku, a meni je to opuštajuće, vodi me u neki drugi svet - navodi Maksimović.

Slađan je za potrebe spomen-sobe posvećene stradalim kolegama izradio i statuu žandarma.

- Statua je napravljena od lutke, sekao sam, vario i nameštao i napravio od nje vojnika u poluborbenom stavu. Spomen-soba bi trebalo da bude otvorena 28. juna, na Vidovdan - objasnio je naš sagovornik.

Rizične situacije

Spasavao starce iz poplava

Maksimović kaže da je tokom karijere imao rizične i različite akcije i situacije, ali da i dalje pamti 2014. godinu, kada je od prvog dana učestvovao u spasavanju ljudi tokom poplava u Obrenovcu:

- Tu smo se svega nagledali. Bilo je baka koje nisu želele da napuste domove. Na rukama smo kroz duboku vodu nosili ljude do kamiona.

Voli i sport

Bavi se atletikom i džudom

Kako Maksimović objašnjava, njegova prva ljubav bio je sport, a odmalena se bavio atletikom i džudom, te je bio i u reprezentaciji MUP.

- Moj trener, tadašnji načelnik policije u Jagodini Miodrag Rajčić, zainteresovao me je za posao policajca, pa sam upisao kurs i zaposlio se. Uvek su me privlačile posebne jedinice, pa sam posle rada u Interventnoj prešao u Žandarmeriju. Zanimljivo je da sam ja trenera inspirisao da počne da se bavi slikarstvom - navodi naš sagovornik.

Kurir.rs/ Jelena Ivić Foto: privatna arhiva