Telo sudije Nebojše Simeunovića pronađeno je pre 21 godinu u Dunavu, a ni danas nije razjašnjeno pod kakvim je okolnostima završio u reci. Simeunović je poslednji put viđen 6. novembra 2000. godine.
Ovaj slučaj prvobitno je bio okarakterisan kao samoubistvo, dok je četiri godine kasnije prekvalifikovan u "nestanak".
On je, prema zvaničnim navodima, nestao 7. novembra 2000. godine, a njegovo telo pronađeno je u reci Dunav nedaleko od hotela "Jugoslavija" u Beogradu 3. decembra iste godine.
Simeunović je bio sudija Okružnog suda u Beogradu koji je samo nepuna dva dana pred petooktobarske demonstracije odbio da potpiše nalog za hapšenje rudara "Kolubare" koji su štrajkovali i tadašnjih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS) - Nebojše Čovića i Borisa Tadića.
Pretili mu
Kako je navodno njegova sestra Jelena Simeunović tvrdila je po njenog brata kobna bila noć između 3. i 4. oktobra 2000, te da ga je te noći pozvao jedan policijski general koji je insistirao da Simeunović potpiše nalog i uhapsi rudare "Kolubare", što je on, prema rečima njegove sestre, drugi put odbio.
Jelena je i ranije govorila za medije da je i njoj prećeno posle Nebojšine smrti i da je to posebno često onda kad javno pomene brata.
- Pokušavali su da me zastraše, ali ja neću odustati do zadnjeg atoma svoje snage. Znam da u državnim institucijama znaju tačno šta se desilo mom bratu. To su iste strukture koje su ubile ljude na Ibarskoj magistrali, koje su ubile Ćuruviju - kaže Jelena Simeunović, piše portal "24sedam".
Njegova sestra je ranije u čitulji povodom smrti Simeunovića između ostalog navela:
"Na pragu novog veka i novog milenijuma monstrumi Državne bezbednosti ubili su mog jedinog brata, u jednom od svojih privatnih zatvora, ubrizgavši mu amonijak u uši, a zatim telo bacili u reku, samo zato što je u najsudbonosnijim danima za Srbiju 3.10.2000. godine odbio da potpiše krvožedan nalog Velikog inkvizitora, krvnika, tiranina, i tužilaštva, i uhapsi rudare Kolubare, striktno poštujući zakon i sledeći svoju savest."
Zahvalni rudari
Samo dva dana pred velike demonstracije, na kojima je srušen režim Slobodana Miloševića, tadašnji načelnik Generalštaba Nebojša Pavković je, prema svedočenjima tadašnjih štrajkača i izveštajima medija iz tog vremena, došao pred rudare s namerom da ih prisili da prekinu protest.
Sa Pavkovićem je razgovarao predsednik sindikata rudara Miodrag Ranković. Ranković je govorio da su rudari tada mislili da čekaju nekakav poziv, a da su tek naknadno saznali da se čekao potpis na nalogu za njihovo hapšenje.
- Čekao se samo njegov potpis da podigne optužnicu, i sigurno bi počelo hapšenje svih nas u "Kolubari". Faktički je spasao život nama, a samim tim, mada je to teško dokazati, i verovatno građanski rat u Srbiji. Jer da je Pavković krenuo sa svojom svitom da nas hapsi, a tu je bilo dve-tri hiljade rudara, bilo je i naoružanih, došli su i običnih ljudi..., sigurno bi došlo do krvoprolića i pretpostavljam da bi se to prenelo na celu Srbiju - govorio je Ranković za medije.
Rezultati obdukcije
Ljudi koji su do detalja opisali kako su izvukli leš, dali su podatke koji upućuju na zaključak da boravak leša u vodi nije bio toliko dug da bi došlo do truljenja.
Čak su tvrdili da nisu uočili nikakve znake truljenja. A to su bili policajci koji se godinama bave pronalaženjem i vađenjem leševa. Jedan od njih čak je tvrdio da su na lešu oči iskočile, da je lice prema vratu bilo crveno, što ne isključuje mogućnost davljenja.
Ni danas, posle 21 godine, nije zvanično utvrđeno da li je sudija Nebojša Simeunović izvršio samoubistvo ili je ubijen.
(Kurir.rs/24sedam)
NE PROPUSTITE
