Rudarska nesreća u Sokobanji dogodila se u prilikom redovnih radova na eksploataciji uglja.
Reč je o rudniku sa metanskim režimom rada gde postoji visok rizik od eksplozije.
Kako je došlo do gušenja rudara? Zašto je metanski režim rada rudnika visokorizičan? Da li se u rudnicima poštuju bezbednosne procedure u podzemnoj jami?
Gosti “Usijanja” bili su prof. dr Vladimir Tomašević, dekan Fakulteta za inženjerski menadžment i prof. dr Dušan Veljković, redovni profesor Hemijskog fakulteta.
- Do eksplozija u rudnicima dolazi kada metan napravi smešu sa kiseonikom iz vazduha. Već od 5% do 15% metana u vazduhu može napraviti eksplozije. Tragedije sa metanom su vrlo teške, pre 3, 4 meseca smo imali takvu tragediju u Rusiji, kada je bilo više od 50 žrtava. Pre nekoliko godina imali smo takvu tragediju u Turskoj - rekao je za televiziju Kurir prof. dr Dušan Veljković, redovni profesor Hemijskog fakulteta.
Reporterka Kurir televizije Suzana Stamenković nalazi se ispred rudnika Soko u Sokobanji i opisala je stanje u tom mestu.
- Rudari zaista žive tečkim životom i ovo zaista jeste hleb sa sedam kora i svaki dan kad krenu na posao ne znaju da li će se vratiti. Ovo nije prva tragedija u ovom rudniku, bila je jedan pre 23 godine, kada je stradalo 29 rudara. Zbog ove tragedije sutra je u Aleksincu i Sokobanji dan žalosti. Od osam poginulih rudara njih šestorica su iz Aleksinca, jedan je iz Vranja, a jedan is Sokobanje - rekla je reporterka Kurir televizije Suzana Stamenković u uključenju uživo za emisiju Usijanje.
Prof. dr Vladimir Tomašević, dekan Fakulteta za inženjerski menadžment opisao je koliko je rudarski posao opasan.
- Skoro sam bio u jednom rudarskom oknu u Sloveniji u Velenju. Toliko je strašno (rudarski posao) u njihovim okruženjima da oni čak i u svojoj etimologiji reči se ne pozdravljjau sa "doviđenja" ili "zdravo", nego kažu srećno. To je vrlo bitna stvar da naš narod zna - rekao je u Usijanju prof. dr Vladimir Tomašević, dekan Fakulteta za inženjerski menadžment.
Prof. dr Vladimir Tomašević, dekan Fakulteta za inženjerski menadžment objasnio je i koliko je metan opasan, ali i da je ovakve tragedije nemoguće sprečiti.
- Ovo okno je jedno od devet podzemne eksploatacije uglja u ovde. U ovakvim eksplozijama je vrlo složeno, metan može da izaziva ili eksplozije ili gušenje, odnosno nedostatak kiseonika. Što se tiče mehanizacije, mi se trudimo da mehanički otklonimo neke potencijalne nedostatke. Džepovi se ne mogu uvek otkriti, nažalost. Postoje naprave, koje izgledaju poput olovaka, koje pokazuju kada je metan malo više povišen, i tada automatski sva mehanizacija stane. Ovde se nije dogodila eksplozija. Kada se skida taj površinski sloj uglja dolazi do varničenja, ono se sprečava tako što se prska voda. Međutim, u ovakvim slučajevima kada prodre, naglo, iz džepa metan ne postoji način kako to može da se spreči. To je tragedija, strašno je i to svi znaju. Ne postoji u ovom trenutku način kako mi možemo da predvidimo te džepove. Naravno, postoje podzemni radari, geosonarne ekipe, čak postoje i ekipe za provetravanje koje su zadužene samo za to. Ali, nažalost, kada se dogodi, ne može se sprečiti - rekao je u Usijanju prof. dr Vladimir Tomašević, dekan Fakulteta za inženjerski menadžment.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
