Porodici Džunić je u petak i definitivno potvrđeno posle DNK analize da telo pronađeno u okolini Zrenjanina pripada njihovom Goranu (48). On je preminuo u obližnjem šumarku.
Goran je nestao 4. avgusta u Novom Sadu, a porodica je tri dana kasnije prijavila nestanak, jer majka i braća nisu ni znali da se nije vratio, s obzirom na to da je živeo u svojoj kući, na drugom kraju Kikinde.
- Iako smo na neki način bili pripremljeni na to da je Goran umro, sada konačno to i zvanično znamo. Rečeno nam je da je DNK analiza pokazala da je umro prirodnom smrću. Iako je telo bilo u lošem stanju, jer su ga napale životinje, ipak bih voleo da ga još jednom vidim. To sam i ranije tražio, ali su mi inspektori rekli da je bolje da ne gledam, jer nije prepoznatljivo. Moja želja i dalje je da, ipak, vidim brata poslednji put. Telo ne možemo da preuzmemo do ponedeljka, a do tada moramo sve da pripremimo i organizujemo sahranu – kaže Dragan Džunić koji je s puno nade i smirenosti svakodnevno tragao za bratom i nadao se da je, ipak, možda živ i da će se pojaviti.
DA JE BAR PONEO TELEFON
- Goran nije poneo telefon u Novi Sad. Pitamo se zašto nije nekoga zamolio pa nam se javio. Ne znamo šta se s njim desilo tog dana. Da se javio otišli bi po njega i pomogli mu. Ovako, ostaje nam velika žalost zbog načina na koji se završio njegov život. Nije imao psihičkih problema, ali jeste malo sa alkoholom – iskren je Dragan Džunić.
Goran DŽunić se nije vratio kući iz Novog Sada gde je otišao organizovanim autobuskim prevozom na skup kojim je obeležen egzodus srpskog naroda u operaciji „Oluja“. Pošto živi sam, brat Dragan je to saznao tek tri dana kasnije kada je policiji prijavio nestanak dve godine mlađeg brata. Od tada je porodica tragala za njim i nadala se da će se pojaviti. Goran je iz Kikinde otišao bez telefona i ličnih dokumenata.
- Od tada sam neprestano tragao za njim. Obilazili smo sva mesta na kojima je viđen, na salašu od Novog Sada prema Zrenjaninu, gde je tražio vode. Poslednji put je primećen 8. avgusta na kružnom toku kod Zrenjanina prema Elemiru. I tamo smo bili, dozivali ga, ali nažalost, završilo se kako se završilo, tragično po nas. Inspektori su nam rekli da je bio iznemogao, nije imao vode i hrane, malaksao je i umro prirodnom smrću. Najverovatnije je doživeo toplotni udar, jer je tih dana bilo mnogo vruće. Pre nedelju dana, kada je pronađeno telo, rekli su nam da je bilo u čučećem ili klečećem položaju i da su ga, dan, dva posle smrti, napale životinje – prepričava Dragan.
POČINAK PORED OCA
- Rečeno nam je da telo možemo da preuzmemo tek u ponedejak. Našeg brata sahranićemo na Melinom groblju, gde je pre deset godina sahranjen i naš otac. Tamo imamo dve grobnice i spomenik za oca i majku, ali eto, nažalost, jedno grobno mesto sada je za Gorana. Još pre nekoliko dana bili smo u Goranovoj kući da je malo pospremimo. Osmrtnicu još nismo štampali - navodi Dragan Džunić.
Podsećamo, obezglavljeno telo muškarca, čiji identitet nije mogao da bude utvrđen bez DNK analize, pronađeno je pre nedelju dana slučajno u šumarku u Indutrijskoj zoni na periferiji Zrenjanina prema Elemiru. Dan, dva posle smrti, telo muškarca pronašli su psi i odneli deo, tako da je trup bio na jednom, a glava na drugom mestu. Ujedom je bilo oštećeno i rame.
- Inspektroi su nam rekli da je telo bilo pocrnelo i da se tetovaže koje je imao na rukama nisu mogle razaznati – prenosi Dragan.
Tragično stradali Goran Džunić, iza sebe je ostavio odraslu ćerku, unuče, majku Gordanu, starijeg brata Dragana i mlađeg Sašu. Desetak godina bio je razveden.
(Kurir.rs/Novosti)
NE PROPUSTITE
