Radoslav Stanišić poznatiji kao Raka Dilinger, važio je za bliskog prijatelja Željka Ražnatovića Arkana. Učestvovao je u organizovanju Arkanovog spektakularnog bekstva iz švedskog zatvora, a bio je i njegeov izaslanik i predstavljao ga kao kuma na svadbi Đovanija di Stefana i Minje Stanić u Italiji.

Spajalo ih je i suparništvo sa Vanjom Bokanom, jednom od ključnih figura u švercu duvana na Balkanu.

Za Bokana se govorilo da je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu. Za vrlo kratko vreme izgradio je imperiju, a bogatstvo mu se procenjivalo na 500 miliona dolara. Pričalo se da je Bokan povezan sa crnogorskom mafijom i da je najviše “radio” sa cigaretama i naftom. Posle njegove smrti mnogi su tvrdili da je imao i mnogobrojne poslovne veze sa Markom Miloševićem, sinom bivšeg predsednika SRJ. Mlađani Milošević je, navodno, često bio gost u Bokanovoj kući u Atini.

Bokan je u Beogradu važio za izuzetno moćnog i uspešnog. Podzemlje je za njega čulo osamdesetih, kada je počeo da se bavi poslovima do tada rezervisanim samo za “krupnije ribe”. Početkom devedesetih godina lakše je ranjen u sačekuši u Bulevaru revolucije i od tad se ređaju njegovi sukobi sa najvećim imenima beogradskog podzemlja.

Sredinom devedesetih u hotelu “Hajat” sukobio se sa Rakom Dilingerom. Upućeni tvrde da su sevale pesnice, ali i pištolji. Poslednji veći sukob Bokan je imao sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. Zakačili su se u hotelu “Interkontinental”, radilo je i oružje, ali se sve završilo bez većih posledica. Bokan je posle toga napustio Srbiju i nastanio se u Atini, gde je ubijen 2000. godine.

Raka Dilinger pripadao je grupi ljudi iz beogradskog podzemlja, među kojima su bili Veselin Vukotić, Jusuf Bulić, Darko Ašanin, Radislav Matić Beli, Dušan Stanimirović Nane, Andrija Lakonić... i drugi, a koji su za savezni SUP obavljali likvidacije političkih emigranata u Evropi.

O njegovom uticaju u podzemlju govori i činjenica da je Darka Ašanina izbacio iz biznisa sa kockarnicama na Kopaoniku i Herceg Novom. Inače je i sam bio strastven kockar...

Raka Dilinger bio je suvlasnik kasina "Randevu" čije je otvaranje bilo planirano za leto 1997. u hotelu "Maestral" u Miločeru.

Međutim, ubijen je pre toga: u ranu zoru, poslednjeg dana februara 1997. godine, nepoznati ubica ispalio je u njega rafal iz "kalašnjikova" dok je sa prijateljima izlazio iz hotela "Mogren". Pogođen je sa četiri metka i prevezen u bolnicu gde je izdahnuo. Utvrđeno je da se ubica nalazio na terasi budvanskog hotela odakle je ispalio smrtonosne hice na Dilingera. Tu je pronađena puška, kao i čaure, ali je ubica ostao do danas neotkriven.

Njegov suvlasnički deo u kasinu nasledili su Ljubomir Dapčević i Minja Bećir. U avgustu iste te godine, Minju Bećira, dok je u centru Budve izlazio iz kabrioleta "mazda" beogradskih registracija, ubio je nepoznati snajperista.

A tačno na godišnjicu Bećirovog ubistva, u Miločeru je nestao Nikola Stanišić, 24-godišnji sin Rake Dilingera. Skuter kojim se povezao sa miločerske plaže pronađen je, sutradan, kod ostrva Sveti Nikola. I to je ostao jedini trag. Sumnja se da su ga ubili "kavčani", na čelu na Kašćelanom i Zvicerom, a onda mu telo spržili kiselinom.

(Kurir/Momčilo Petrović)