Kobnog 21. decembra 2018. godine dogodila se teška saobraćajna nesreća kod Niša, kada je voz udario u gradski autobus pun dece i radnika iz okolnih sela Donje Međurovo, Čokot i Novo Selo, a od povreda je preminulo petoro ljudi i troje dece.
U stravičnom udesu pre pet godina mnogo ljudi je bilo povređeno, a među njima je bila i Andrijana Borisov (23) iz naselja Čokot kod Niša koja je pošla tog jutra u Ekonomsku školu autobusom Niš ekspresa. Saobraćalo je vozilo kroz tri sela i onda se na pružnom prelazu u Donjem Međurovu začulo od putnika: „Ide voz, voz, stani!“. Autobus nije stao, tako da ga je voz prepolovio. Takve užasne krvave scene Niš ne pamti.
Andrijana je zadobila teške povrede, a dva meseca je bila nepokretna. Ona je sedela na takvom mestu i nekako je ostala živa sa brojnim povredama na telu, ali i slomljenom karlicom i prelomom butne kosti. Lekari nisu baš bili sigurni kada će i da li će uopšte da prohoda. Posle dve operacije, meseci rehabilitacije, ona je uz štake stala prvi put na noge posle par meseci.
Apsolutno nepokretna je bila nešto više od dva meseca. Intervencija lekara, podrška najbližih je bila velika, ali da nije bilo njene lične borbe i istrajnosti, njenog entuzijazma, ona bi teško prebrodila sve zdravstvene, ali i administrativne probleme koje je imala.
Andrijana je pravi simbol verovanja da se nedaće mogu pobediti, uprkos tragediji čiji je svedok bila. Nakon toga je upisala Građevinsko arhitektonski fakultet.
- Sada nekako s ove tačke, ne mogu da kažem da sam zaboravila to jutro, te strašne scene. To se ne zaboravlja. Život je danas krenuo dalje, ali te slike ne blede. Scene iz autobusa svakako, ali su mi slike posle toga, iz bolnice, najmučnije. Zanimljivo je da nisam osećala tugu zbog svog stanja. Ako to može da se nazove tugom, evo to je nekako došlo s godinama. Tako, na dva meseca u nekom periodu počnu da se "vrte filmovi", tog straha, nadanja. Ja sam tada fizički bila povređena i morala sam da se borim s tim. Sama pomisao da su moji prijatelji u školi, a ja nepokretna u krevetu je jedno čudno osećanje. U trenucima ste bespomoćni, a onda se nađe neka snaga da se istraje. Operacija karlice je bila izuzetno komplikovana i kada sam stala uz pomoć štaka prvi put na noge bilo je sreće, ali i nekog blagog razočarenja. Do pre dva meseca je sve bilo u redu, a onda se borim da stanem na noge. kažem, pomešana osećanja – ispričala je Andrijana Kuriru ispred svog Građevinskog fakulteta.
Ona kaže da je na početku verovatno bila u šoku tako da je bila hrabra, a neka psihička nelagoda je došla tek kasnije, kad je sve prošlo, a što se često događa u takvim situacijama.
- Tek negde juna meseca, kada je prošla rehabilitacija, kada sam došla kući, počele su da se javljaju slike. To su sve mnogo pomešana osećanja. Čovek mora da bude izdržljiv svakako, ali mi mentalno nismo spremni da non stop budemo jaki. Zato se u stvari borimo sa padovima, borimo se da opstanemo. U stvari, ja nisam uopšte znala šta me čeka. Svi su krili od mene dok sam ležala u bolnici da je pitanje da li ću da prohodam jer je prelom karlice bio katastofalan. Onda je to nekako došlo do mene posle operacije. Svi su bili radosni oko mene u bolnici, a ja sam tada nekako postala svesna u kome smeru je mogao da krene moj život – ispričala je tada Andrijana.
Na licu mesta život je izgubilo tada troje putnika: Aleksa Dimitrijević (15) iz Novog Sela, kao i Bogomir Lazić (75) i Danijela Stanković (48) iz Čokota. Natašu Janković (42) i Marijanu Kocić (16), obe iz Čokota, sa strahovitim povredama, lekari su ipak uspeli da prebace sa mesta nesreće do bolnice. Nakon nekoliko sati kasnije podlegli su jezivim povredama koje su zadobile. Gajtana Stamenković (78) iz Donjeg Međurova.Ona je preminula 29. decembra na intenzivnoj nezi, Vlastimir Đorđević (65) iz Donjeg Međurova je preminuo 2. januara u bolnici, a Lena Ilić (16) iz Čokota izgubila život 17. maja u UKC Niš.
NE PROPUSTITE
