Cirkus je sinoć opet došao na naše male ekrane! Počela je „Farma“, a mi smo gledaoci velike predstave. Okupljeni oko velikog šatora, čekajući da vidimo bradatu ženu, gutača vatre, klovnove i ostale mađioničarske trikove koje izvode ove neobične prikaze zbog pet minuta slave i aplauza.„Farma“ je cirkus modernog doba koja publiku opčinjava i odvaja od sopstvenog života i zaduženja, dok u jednom trenutku ne shvate da niko od njih za to vreme nije izašao na njivu, niti pomuzao kravu. Gledaoci „bleje“ kao omađijani u gole starlete, a načina da se vrate u stvarnost nema! Zatvoreni u prostoru venu, kopne, suše se, ali zato drže ruke visoko iznad glave i vesele se, ni sami ne znajući zašto!Uzalud mi iz pisanih medija pokušavamo da ukažemo na loše strane rijalitija koji su skrojeni po principu „hleba i igara“. Ipak, mi jednostavno predugo živimo uklopljeni u sistem gde i zidovi „imaju uši“. Orvelova godina kod nas je odavno počela. Zvuči kao loša teorija zavere - slažem se, ali i dalje tvrdim da čovečanstvo već uveliko živi modifikovanu verziju njegovog čuvenog romana „1984“.Uloga „Farme“ i sličnih programa je da nas što bezbolnije uvedu u takav svet. Da nas ubede da je zabavno nadgledati tuđe živote. Da je poželjno „nominovati“ druge, zapravo otkucavati, cinkariti i opanjkavati ih tamo gde već treba. Kod britanskog pisca deca najveću sreću doživljavaju kad policiji prijave svoje roditelje zbog „zlomisli“. U „Farmi“ su ukućani propozicijama primorani da gaze po drugima ne bi li opstali. I u stvarnom svetu važe ista pravila. Grešim li? Čisto sumnjam!
