U novom sazivu Evropskog parlamenta (EP) sedeće ubice, nasilnici, ksenofobi, antisemiti i čitava galerija likova koji mrze sve što nije po njihovom.
Prvo mesto na listi neonacističkih partija ubedljivo drži nemačka Nacionalno-demokratska partija (NDP) koju su rođene vlasti nebrojeno puta (očigledn bezuzpešno) pokušale da zabrane. Uspeh ne duguju svojoj popularnosti, nego odluci Ustavnog suda Nemačke koji je ukinuo izborni prag za izbore za EP.
NPD je, osim po poznatoj hitlerovskoj teatralnosti i marševima, poznat po širenju mržnje prema Turcima i drugim useljenicima, antisemitskim stavovima, homofobiji. Niz pripadnika NPD, uključujući i stranačke prvake, osuđen je za razna krivična dela - od premlaćivanja do ucena i pljački.
Nije daleko ni grčka neonacistička stranka Zlatna zora, koja je iskoristila krizu za promociju svoje verzije pravoslavno-grčkog nacizma, ne libeći se ni nasilja u ostvarivanju svojih ciljeva. Pripadnici Zlatne zore su tako fizički napadali svoje političke suparnike u TV debatama, osumnjičeni su i za niz ubistava siromašnih emigranata na ulicama Atine, a pripisuje im se i ubojstvo poznatog grčkog repera i levičara Pavlosa Fisasa.
I članovi ove partije su hapšeni i osuđivani zbog nasilja, ali vladajuća koalicija je odbila da je zabrani. Portparol Zlatne zore Ilias Kasidiaris je, osim po pretnjama novinarima, poznat i po velikoj tetovaži kukastog krsta koji mu krasi levo rame.
Ništa manje nije zastrašujući ni mađarski Jobik (Pokret za bolju Mađarsku), čije su pristalice početkom maja u Budimpešti napale predsednka Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora (pogledajte snimak).
Vrh Jobika zatražio je da se napravi popis mađarskih Jevreja, a svako malo organizuju progone i premlaćivanja Roma. Osim toga, Jobik ima i teritorijalne pretenzije na Hrvatsku i ostali komšiluk, ali to nije sprečilo sestrinsku Hrvatsku čistu stranku prava da ih pozove na Zagreb u marš neonacista.
Ostale ekstremističke stranke - francuski Nacionalni front Marin Le Pen, holandska Stranka za slobodu Greta Vildersa i slične - jesu desničarske, ali nisu ni prineti trima prethodnima jer nemaju organizovane odrede batinaša i ne bave se kriminalom. Zvuči apsurdno, ali te stranke se služe demokratskim sredstvima u ostvarivanju svojih ekstremističkih ciljeva.
Biće zanimljivo gledati kako će se sledećih pet godina ponašati evroparlamentarci nacisti, da li će sarađivati ili će se svađati. Jer ruku na srce, jeste da im je zajednička mržnja prema Evropskoj uniji, ali svako od njih još više mrzi ovu ili onu evropsku zemlju (po mogućnosti susednu) i gaji teritorijalne ili slične pretenzije na države drugih kolega neonacista.
