Neverovatno, ali u Srbiji, izgleda, i zidovi imaju uši. Svi mi ponekad čujemo svoj eho dok telefoniramo, svi pričamo o prisluškivanju, evo sad čak i predsednik države Tomislav Nikolić, kada gostuje u medijima, ne prestaje da se žali da ga snimaju. Raspad sistema! Dok on priča telefonom, neki ljudi sede u kolima koja su parkirana ispred zgrade i slušaju njegove razgovore. Jer, kako tvrdi, drugačije nisu mogle da procure u javnost neke informacije koje je samo u slušalicu izgovorio.Kako je moguće da neko prisluškuje predsednika?! Premijer i ministar policije Ivica Dačić kaže da ne zna ko to radi, ali tvrdi da niko od policijskih službi to ne bi učinio. Njima je, kako kaže, zadatak da zaštite predsednika, a ne da ga prisluškuju. A šta rade kontraobaveštajne službe, koje su dužne da zaštite komunikaciju privilegovanih? Pa zar predsednik i premijer ne bi trebalo da upravljaju zemljom, ili njome možda upravlja neko treći? Ukoliko se prvi ljudi u zemlji prisluškuju, to znači da ovde postoje neke tajne strukture koje drže u šaci i same čelnike države i kontrolišu ih, zavisno od potreba. Ili to možda znači da se Ministarstvo policije otrglo kontroli, a da ministar o tome nije obavešten? Mnogo se, naime, pisalo u medijima da ovo ministarstvo treba iz korena da se pročisti jer mnogi sarađuju s ljudima iz kriminalnog miljea, pa čak i da su neki od njih umešani u kriminalne radnje. Ministar policije reč nije izustio.Priča se da službe imaju pojedince u svojim redovima koji neovlašćeno prisluškuju građane i te informacije prosleđuju detektivskim agencijama, a ove ih prodaju svojim klijentima. Bilo kako bilo, ne ide nam u prilog kao državi da se prisluškuje predsednik i to bi trebalo da bude inicijalna kapisla da se krene u temeljno čišćenje kadrova, počev od rukovodećih.
