Poranila mlađa žena „na posao“ u biblioteku u Ovči da zaradi za hleb nasušni. Nije joj bilo teško da ustane u cik zore kako bi tog dana ugrabila sreću, jer ko rano rani, dve sreće grabi. I uhvatila se ona, bogami, onako muški, ali ne knjiga, već bakarnog oluka na zgradi biblioteke. Smem se kladiti da pojma nije imala čemu zgrada služi. Da se ikad družila s knjigom, malo je verovatno da bi jedinu priliku za zaradu videla u rašrafljivanju i prodaji bakarnih oluka s kulturnih ustanova.Možda grešim da nije znala o kojoj zgradi je reč jer ju je sigurno danima šacovala kako bi procenila koje je doba dana najzgodnije za napad. To što je bez blama navalila na oluk usred bela dana govori da je odličan poznavalac zakona, po kojem sitne krađe ne spadaju u krivična dela. Trebalo bi dobro razmisliti šta bi za nju bila adekvatna kazna. Moj predlog je da uprava biblioteke „Milutin Bojić“ kradljivicu „časti“ s nekoliko knjiga. Verujem da za nju od čitanja ne bi bilo gore kazne. Jer da čitanje smatra korisnim poslom, sigurno ne bi krala oluke, već bi, ako joj je već lopovluk osnovno zanimanje, pre drpila neku knjigu.Nažalost, ona izgleda odlično zna da knjige u Srbiji nisu baš na ceni. Retko ko ih kupuje. Čak ni one od 100 dinara prodavci na ulici teško kome mogu da utrape. Zato je valjda pljačkašica i procenila da je bakarni oluk najveće blago koje biblioteka poseduje, a koje se može unovčiti. Da ne misli tako, bakarni oluci ne bi bili toliko česta meta lopova. Oni su toliko cenjena roba da ih uprava biblioteke mora da štiti video-kamerama.Tužna je zemlja u kojoj su bakarni oluci vrednija roba od knjiga. Još nesrećniji ljudi koji tako razmišljaju.
