Kad je o krupnom kapitalu reč, što reče jedan analitičar, više se ne zna šta je starije - „politička koka“ ili „tajkunsko jaje“. Da je to tačno, svedoči prijateljstvo između Branka Ružića, ministra i potpredsednika SPS, i Dragana Đurića, vlasnika „Zekstre“ i predsednika FK Partizan, u vreme kad je država povela najljuću borbu protiv kriminala i korupcije.Da je kojim slučajem reč o muškarcu i ženi, njihovu priču bi mogli da uporedimo s „Romeom i Julijom“, toliko se u jednom trenutku sve okolnosti okrenuše protiv njih. Ipak, njihovo prijateljstvo nije okrnjeno ni kad je Đurić uhapšen zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj jer je u postupku privatizacije Veterinarskog zavoda Zemun pribavio korist veću od 207 miliona dinara.Naprotiv, ovaj SPS-ovac je iz sveg glasa stao na stranu svog prijatelja tvrdeći da su ga nedužnog poslali u pritvor. Nije ustuknuo ni kad ga je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić upozorio da ne mora da sedi u Vladi ukoliko mu se ne sviđa ono šta radi država. Ružić je i dalje tvrdoglavo tvrdio da nije jedini političar koji druguje s tajkunima. Pa zašto onda samo on da strada?Logično, kad je „Zekstra“ položila hipoteku kao jemstvo za Đurića, a on pušten da se brani sa slobode, prvi koji je pohitao s njim na ručak bio je - ko drugi nego Bane Ružić! Navodno je, kako kažu, svom ortaku pri izlasku na slobodu poručio: „Jesam li ti rekao da nam niko ništa ne može!“ Dalje ne znamo šta je bilo, ali se pretpostavlja da su slavili do zore daleko od očiju javnosti. Bilo kako bilo, tek - više je nego jasno da se ovaj dvojac bez kormilara smeje u lice i sistemu i pravnoj državi, a bogami i svima nama, običnim građanima Srbije.
