Kada će u Srbiji neko da prizna grešku i da snosi posledice za svoje postupke? Verovatno će se to desiti, na kukovo leto, ili nikad. A to nikad važi i za predsednicu Sindikata pravosuđa Srbije Slađanku Milošević. Zbog bahanalija s devojkama i mezetlukom po njihovim skoro smrznutim telima, organizatoru susreta i „istinskom borcu za prava radnika u pravosuđu“ svi su krivi osim nje same.Kriv joj je drugi sindikat, s kojim su na ratnoj nozi, pa Ministarstvo pravde, a na kraju Kurir, kojeg, navodno, zanimaju jedino senzacije. E pa, gospođo predsednice sindikata, na nama je da otkrivamo ovakve afere, a vi koji predstavljate pravosuđe trebalo bi da ih procesuirate, a nas da podržite. A ko vama treba da sudi, to je pitanje za vaše kolege.Da smo mi iz Kurira, koji, kako vi kažete, „samo volimo senzacije“, to videli uživo, mi bismo obavestili policiju, a gospođa predsednica sindikata nije to učinila, nego je, tobože, tražila da ih odvedu iz sale. Nije joj palo na pamet da pozove policiju. Daleko od očiju, daleko od srca. A što bi se mešala i zamerala nekom tamo menadžeru hotela? Sada je najvažnije da se sve stiša, a napad je najbolja odbrana.Da li ste, gospođo predsednice sindikata, dok ste gledali uživo sve to, pomislili da u državi Srbiji 700.000 ljudi gladuje, da radnici ostaju bez posla svakodnevno, a da se na vašim proslavama organizuju bahanalije, koje su, opet, ti radnici platili da biste se borili za njihova prava, a ne da biste se provodili?Da li vam je palo na pamet da te devojke možda to moraju da rade protiv svoje volje, da su možda žrtve prostitucije? Očigledno nije. A i što bi, kad se za prava radnika borite iz svojih kožnih fotelja, koje neko drugi plaća, i ostalih beneficija, kojih sumnjam da biste se odrekli.
