Zvezda prvih deset dana najjadnije izborne kampanje koju je ova zemlja ikad videla (DSS - različak je van konkurencije) nesumnjivo je Dragoljub Mihajlović - Čiča Draža. Komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini dočekao je brutalno iskopavanje iz svog nepoznatog groba i selidbu na stranice bulevarske štampe, evo i ovde.
Proces Čičine rehabilitacije jedva je dočekan ne bi li predizborna sramota aktuelne političke „elite” nekako imala iza čega da se sakrije. Čak su se i Hrvati, kojima izbori tek prođoše, našli pozvani da komentarišu sudski proces srpskog predizbornog procesa, pa nas je Ivo Josipović podsetio da je Draža ratni zločinac, zaboravivši da je braći Hrvatima najbolje da se pokriju ušima kad je reč o ratnim zločinima u Drugom svetskom ratu.
Hajde da prelistamo istorijske udžbenike. Napale su nas Švabe. S jedne strane, engleska obaveštajna služba je, u pokušaju da Velikoj Britaniji olakša stanje na frontovima, ohrabrila nastanak kakve-takve gerilske formacije koja Švabi neće dati mira, a vođa te formacije bio je Draža. A sa druge strane - volim partizane. Hoću reći, vođen moćnom rukom Kominterne, formiran je i komunistički pokret otpora, s Titom na čelu, najpoznatijim Beograđaninom svih vremena.
Do kraja rata situacija se tako iskomplikovala za Čiču da su Englezi, u očajničkom pokušaju sprečavanja Crvene armije da preko Berlina dojuri do Strazbura, Dražu „prodali”, Tita „podržali”, a čak je i kralje Petar Drugi pozvao sve domaće gerilce da pređu u partizane. Nesrećni Čiča ostao je da se muva po srpskim šumama, sve do 1946, legitimišući samoga sebe kao potpunog odmetnika, koji će, bude li jednog dana uhvaćen, na.ebati do kraja. Tako i bi.
Što se ondašnjeg procesa tiče: kakva zemlja - takav i proces. Komunisti su nabrzaka Čiču osudili i streljali na nepoznatoj lokaciji, s namerom da se eventualno povampiri tek kad od partizana ne ostane ni traga. Tako i bi. Što se novog procesa tiče: kakva nova zemlja - takav i novi proces. Najbolje bi bilo mit o Čiči pretvoriti u čoveka, ako je ikako moguće, pronaći gde je streljan i konačno ga sahraniti.
Znate četnike. To su naše vesele bradate komšije. Za razliku od ustaša, oni umeju da budu i simpatični. Deo zločina iz Drugog svetskog rata ponovili su i u ratovima devedesetih i tako iznova pokazali kakvi sve manijaci umeju da se kriju iza lika Draže Mihajlovića. Možda se u ovom trenutku ipak treba okrenuti rečima preokretnog Vuka Draškovića i setiti se da su partizani i četnici zajednički ustali protiv okupatora, pa zaključiti kako je ovo možda pravi trenutak za istorijsko pomirenje i novi ustanak protiv novog okupatora.
Jer mitski sukob partizana i četnika s ovolike vremenske distance besmislen je koliko i mitski sukob navijača Zvezde i Partizana. S tim što je ovaj drugi sukob međukomunistički, imajući u vidu nazive klubova.
Nastavak kampanje „Šta uraditi s glasačkim listićem”: Dopisati ime svog omiljenog komandanta iz Drugog svetskog rata i zaokružiti sve redne brojeve.
