Ni mi Srbi ni naša „braća“ Hrvati nismo genocidni. Odluka je Međunarodnog suda u Hagu. Sigurno je u stomacima juče, tokom izricanja presude, bilo mučno što barem jedna strana nije optužena da je imala nameru da potpuno istrebi drugu. Zašto? Verovatno da bismo mogli da se sladimo i da pokolenjima usadimo mržnju prema prvim susedima, s kojima smo 70 godina delili državu. Ali, kad ne možemo sami da stavimo tačku na nešto, to umesto nas uvek stavi neko drugi. Sud je rekao - činili ste zlo i zločine jedni nad drugima, upropastili ste porodice, čitave generacije, ali ipak se ne mrzite toliko da ste imali nameru da jedni druge potpuno istrebite. Samo niste hteli jedni druge u svom dvorištu. Tačka. Niko nema pravo da se žali na odluku.I šta sad? I Srbija i Hrvatska treba da izvuku veliku pouku iz svoje mračne istorije i da nikad više ne dozvole da ih povedu pomračeni umovi. Da krenu napred i da buduće generacije ne kliču: „Ubij, ubij, da Srbin - Hrvat ne postoji“. Da nam idoli više ne budu ratni zločinci. Da naučimo da delimo Teslu, da čitamo Andrića i Krležu jer su blistavi umovi, a ne da se njima dičimo samo zato što je jedan Srbin, a drugi Hrvat.
