Ti nisi preživeo, mi jesmo. I dalje ne znam kome je danas bolje. Tebi, koji si postao besmrtan, ili nama koji smo iz dana u dan sve beživotniji. Ubili su te i danas žive bez griže savesti. Ne mogu da ti oproste nijednu reč kojima si nas lečio, davao nadu za bolje sutra, koje je, nažalost, sa tobom umrlo.Besmisleno mi je da zamišljam kakva bi danas bila Srbija da si s nama, šta bi danas bile naše glavne brige. Da li bismo imali nedoumicu da li da gledamo „Zvezde“ i „Zvezdice“ ili „Parove“? Da li bi bio na vlasti ili u opoziciji, mislim da bi bilo potpuno svejedno.
Imao bi 12 godina da nas unormališ i nateraš da svarimo sve one velike žabe na koje si nas spremao.
Međutim, ti nisi pojeo najveću žabu. Ona je na kraju tebe progutala. Ne mogu da ti oprostim što nisi to uradio. Ne mogu da ti oprostim što je 2000. godina bila prestupna, ne zbog 29. februara, nego što nikad nije svanuo 6. oktobar. Oni koji su se sakrili u mišje rupe tog nepostojećeg dana, danas su medvedi koji su bahatiji nego tada.Oni koji su te ubili, neka izdržavaju ili čekaju svoju kaznu. Mene zanima kako li je danas onima koji te nisu ubili, ali su te izdali. Ko će njima da sudi. Ja? Hiljade onih koji su pobegli odavde glavom bez obzira? Bilo ko?
