Dešava se da od umora zadrema na poslu. On je vozač autobusa u Srbiji. Zaposlen je kod privatnika. Radi mnogo, spaja smene, dešava se da na posao ode ujutro, a vrati se kasno uveče. Prevali mesečno na hiljade kilometara. Nekada radi i za trojicu. Retko ima slobodan dan. Dešava se da od umora i neispavanosti zadrema na poslu... I tako danima. Ćuti i radi za bednu platu jer nema izbora. Treba prehraniti porodicu. Treba preživeti. I bukvalno. Preživeti na svom radnom mestu. Ova priča uklapa se u sumornu svakodnevicu mnogih građana Srbije. Ali zastrašujuće je da je ovde reč - o vozaču autobusa! Jedan njegov kolega nije izdržao posle 1.600 kilometara za 33 sata. Kod Bubanj potoka se prevrnuo autobus sa 88 putnika, vozač je zaspao zbog premorenosti. Vozio je do Grčke i nazad gotovo u jednom cugu. Drugi vozač kaže da mu se dešavalo da posle danonoćne vožnje ni sam ne zna kako je uopšte stigao do Beograda. Srećom da to nisu znali ni putnici...Vlasnici firmi koji se bave prevozom putnika imaju svoju računicu: ostvariti što veći profit uz što manje troškove. A to, između ostalog, znači i uštedu na radnoj snazi. Ako se poštuju propisi, tu onda nema zarade. Zamislite da mora da angažuje veći broj vozača i još da treba da se odmaraju. Čisto gubljenje vremena i novca. Gazde se rukovode krilaticom: bez rizika nema ni dobitka. A rizik je ovde baš veliki. Ljudski životi.
