Odlika velikih političara je da donose odluke, posebno teške, sudbinske. Narod je izabrao vlast, narod izdvaja novac za razne službe, ministarstva, stručne saradnike, savetnike, diplomate...
Ministri, Vlada, u ovom slučaju premijer Vučić ima bolji pregled igre, ima više informacija da donese pravu odluku nego, recimo, Radmila, prodavačica kajmaka sa pijace, ili neki omladinac od 18 godina.
Bez ikakve uvrede, otkud oni poznaju međunarodne odnose. Pa to ne znaju ni mnogi naši vajni analitičari, političari, kritičari... kako god se zvali. Kukavički je kriti se iza građana, to jest referenduma. Posle, kad nam se obije o glavu, biće - narod je kriv, i nikom ništa.
E, pa ne može tako. Setimo se šta se desilo ‚98. godine. Zamislite da su tada folkloraši (oni što su opleli kolo kad smo zaokružili „ne“ stranoj čizmi na svetoj srpskoj zemlji) pred glasanje dobili pitanje: „Da li želite da nas bombarduju dva i po meseca, da nam unište zemlju, privredu, da vam pobiju najmilije i da ih posle opet pustimo na Kosovo?“ Mislim da bi odgovor bio jasan.
Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću možda je najlakše da prebaci teret odgovornosti na građane. Da kaže „ajmo na referendum“ jer mu lagodnija pozicija to dozvoljava. Mada mislim da je taj teret svojim izjavama prebacio na leđa premijera, koji mora pažljivo da balansira između Istoka i Zapada, između želja EU i nadanja većine naroda.
Šta god da uradi, neće moći svima da udovolji. Najvažnije je da Srbija iz ovih stega izađe najmanje oštećena, a vi političari se pobrinite za to.
