Pre samo tri dana stiglo nam je novo leto. Vreme je, kao što znamo, relativno i protiče brže ili sporije, u zavisnosti od toga kome protiče. Evo, nama, na primer, vreme protiče odvratno sporo, jer se protok odvija isključivo između dve izjave partijskih funkcionera o tome kako će vlada biti sastavljena u narednih sedam do deset dana.Kad se uzme u obzir da barem tri ovakve izjave nedeljno slušamo već više od mesec dana, jasno je da smo se našli u svojevrsnom vremenskom procepu, u kojem nas svakog dana obaveštavaju kako će vlade biti „za sedam do deset dana“. Jedino što se razlikuje u odnosu na prethodni dan je glava koja izgovara ovo proročanstvo: nekada je Rasimova, nekada Mićunova, a nekada Škundrićeva.Sve se ogolilo, kao suva letnja trava na jarkom suncu. Najgori smo u svemu. Osim u broju izbeglica. Tu smo najbolji, to jest, imamo ih najviše. I srčanih udara. I obolelih od raka. Ne pomažu ni vesti da će Hrvatska biti najsiromašnija zemlja u Evropskoj uniji, jer smo mi dvaput gori od njih. Ne pomaže ni Evropsko prvenstvo u fudbalu. Ni Nikolić u Riju. Ništa ne pomaže.Pred našim očima, dani koji prolaze gutaju evre koje nemamo, a skupštinski poslanici primaju plate za posao koji ne rade čekajući isticanje zakonskog roka za sastavljanje vlade, kako bi se u foto-finišu objavilo da je nevoljno postignut sporazum o tome koliko će još da nam pokradu para dok se kule od karata koje su poslednjih godina gradili ne sruše.Jebeš ga, ne možemo im ništa. Zato je najbolje okrenuti se sebi. To jest, bližnjem svom. Početak letnjeg raspusta otvorio je i sezonu tinejdžerskog letnjeg prolivanja krvi, pa smo tako imali prilike da prisustvujemo masovnim mladalačkim tučama, ubadanjima i upucavanjima, kombinovanim s pijanom vožnjom skutera bez kacige u suprotnom smeru, koja ume da se završi i zakucavanjem u podivljali gradski autobus u kojem majstor, zbog niske plate, visoke temperature i mržnjom nabijenih putnika, dobija infarkt.Tu je i džip koji je prvog dana leta, zajedno s vozačem, odleteo u vazduh kraj beogradskog zoološkog vrta, ali i RTS, koji preti prinudnom naplatom svoje pretplate u vidu konfiskacije televizora. To, doduše, možda i ne bi bilo loše po mentalno zdravlje nacije. Pogledajte samo pare ukrkane u televizijsku nakazu „Vojna akademija“, što se ponosno subotom uveče vrtela na Javnom servisu, a zatim pogledajte ka Pasuljanskim livadama.Šta god ovde da se desi, odgovorni ministar, pa makar i ministar tehničke vlade, neće podneti ostavku. Nikada! To je skroz okej, pošto se ministar najčešće i ne meša u svoj posao, pa bi zaista bio težak udarac članovima njegove uže porodice kad bi ostao bez funkcije.A sad, svi na more!
