Mi smo, bre, sila od zemlje! Uvodimo sankcije ko da smo veliki. Belorusija, Iran, Sirija... ma, kao da je važno. Hvala bogu, Evropska unija voli da sankcioniše, a zemalja koje treba prevaspitavati tim metodama uvek je bilo i biće. Naša Srbijica je spremna da se povinuje svakom briselskom kriterijumu, pa i ovom, apsurdnom.Krenimo redom. Brisel je, po oprobanoj metodi, odlučio da uvede sankcije zemljama koje krše humanitarna i ljudska pravo. Mi smo, brže-bolje, prihvatili svetonazor EU i rekli: „Braćo Belorusi, uvodimo vam sankcije! I znajte, saosećamo s vama jer vrlo dobro znamo šta znači biti pod sankcijama“. (Ne beše tako davno, zar ne?!)A naša slovenska braća nisu nam uzvratila. A i što bi?! Pa, oni nama trebaju, a ne mi njima. Nama trebaju poljoprivredne mašine, metali, đubriva i ostale potrepštine koje mi tako volimo da uvozimo. To nam, inače, dođe kao hobi. Pa mi i krompir i jabuke uvozimo. Dakle, zavrnuli smo slavinu, što bi se u narodu reklo. Problem je što je iz te slavine tekla voda nama značajna za život. Što smo, zarad poena koji se dodeljuju svakoj zemlji-kandidatu, odlučili da idemo protiv svojih interesa. Iran je, recimo, zemlja s kojom redovno ostvarujemo suficit (bar prema podacima PKS) i u kojoj nesrećni srpski poljoprivrednik može, kako-tako, da plasira svoje proizvode. Sirijci su, kako čujemo, zainteresovani za naše drvo. Ali, EU kaže - sankcije. Šta da se radi. Veži konja gde ti gazda kaže. Još samo da nas taj gazda i prehrani.P. S. Nije sve tako crno. Da ne zaboravim. Mjanmaru smo delimično ukinuli sankcije. Radujmo se!
