Nemojte više da nas čerečite između Istoka i Zapada. To je kao da moramo da biramo između komšije, od koga stalno pozajmljujemo kafu, šećer, sijalice, i brata izdaleka, od koga samo stižu pisma. Doduše emotivna. Jeste da komšija pravi problem što ne dozvoljavamo prolaz onima koji su se bespravno uselili u našu sobu. Prisvojili je, bre, kažu, njihova je od pamtiveka i neće ni da mrdnu odatle. Pozivaju se i na sudsko rešenje, koje mi pobijamo jer nam nisu dozvolili pravo žalbe. No, naš stariji brat, zbog svega toga, uputio je jedno pismo - oštro ko žilet. Ma, kakvi, i oštrije. Samo što nije poslao Kozake da ih sve poizbacuje ko kufere. Kao što nam je pomogao 1999. godine, kad je rekao „njet“ bombardovanju.Ali nema veze, brat je brat. Bar je obećao da će u ova teška vremena poslati milijarde, desetine, a možda više. Izuzetno povoljno, jedva da ćemo osetiti te smešne kamatice. Samo moramo da ispunimo neke uslove. Sitnica. Samo jedna mala hipotekica na: slike u stanu, ulje na platnu iz 14, 15. i 17. veka koje su radili veliki majstori; krevet od trešnjinog drveta; sto iz perioda Luja 14; persijske tepihe; parket, kristalni luster sa držačem od platine... To piše krupnim slovima. A sad sitnim: malter, kreč, WC šolju, kadu, garderobu (gaće).... Plus, koža s leđa. Šalu na stranu, više volim starijeg brata izdaleka nego zadrtog komšiju koji uvek pomaže. Ali, brate, nemoj da nam šalješ više pisma, već i dolare, mislim, evre. I nemoj da nas uslovljavaš, jer nemamo ni prebijene banke zato što su oni koje štitiš kod sebe u kući raskućili ceo naš dom i pobegli. Bratska ljubav treba da bude bezuslovna i konkretna, u suprotnom, daleko od očiju - daleko od srca.
