Crnogorci imaju svoj „slučaj vibrator“, Hrvati imaju Sanadera, a naš sramni slučaj, poslednji u nizu, jeste ovaj s Japancem i biciklom.Lepo čovek krenuo na svoj put iz snova. Biciklom, koristeći snagu svog uma i tela. Putovao je Rio Asađi (36) godinu dana, naporno obrćući pedale, između ostalog, i kroz Južnoafričku Republiku, Bocvanu, Namibiju, Zimbabve, Angolu, Kongo i Gabon i još 11 država u Evropi. Sve dok nije došao u Srbiju i njen beli grad. I tu, baš tu kod čuvenog stecišta različitih kupoholičara i bogatuna, koji dane provode opasani zidinama šoping molova, čoveku ukradoše jedinstveni „panasonik“ bicikl. Da se razumemo, nije taj bicikl ni po čemu čaroban i magičan, ali, brate, njegov je! Pardon, bio je njegov...Pripadao je čoveku koji ima ekološku svest o zagađenosti vazduha i važnosti njegovog očuvanja. Bio je vlasništvo čoveka koji je strastveni biciklista, koji godine svog života provodi tako što osvaja svetske puteljke i svojim znojem natapa geografske koordinate. I imao je plan i cilj u životu, u čije je ostvarenje uložio poslednjih godinu dana života - da SVOJIM biciklom proputuje kuglu zemaljsku! Ko još krade bicikle? To je kao da uzmete protezu nekome ko nema noge! A tih organizovanih grupa ima mnogo kod nas. Operišu na teritoriji čitavog grada.Ali, smatram da je profil ovog „našeg“ lopova sledeći: narkoman, jedan od onih koji spada u 80 odsto mladih koji su probali neku vrstu narkotika i nisu uspeli da se izbore s tim paklom od života. Bicikl vredan 2.000 evra prodaće za 100 i sebi kupiti neophodan fiks.Ovo su posledice života u našoj državi, u kojoj nije sramota što imamo tako mnogo sinonima za omiljenu reč srpskih političara - „kraduckanje“. I tako je našem japanskom prijatelju neko otuđio, digao, skembao, smaknuo NJEGOVO prevozno sredstvo!A kakva nam je politička elita, takvi su nam i građani. Kakvo nam je jadno, bedno i čemerno stanje u državi, u kojoj će milion ljudi biti bez posla, gde se više od 30.000 ljudi hrani u narodnim kuhinjama, u kojoj je prosečna plata po poslednjoj nerealnoj statistici 42.335 dinara, a prosečna potrošačka korpa vredi duplo više. Zemlja u kojoj plaćamo najskuplju hranu u regionu, a imamo najmanju zaradu.I tako smo se na sebi svojstven način odužili čoveku iz Japana, zemlji koja nas je tako mnogo zadužila. Njeni građani su nam velikodušno donirali brojne autobuse kojima se svakodnevno vozimo. Verovatno se i lopov koji je ukrao Asađijev bicikl danas vozi istim tim žutim autobusima.Jedino što uliva nadu su neki pojedinci koji svesrdno nude pomoć, daju i svoje polovne bicikle, sve sa ciljem da se ne obrukamo i čoveku ne ostanemo u ružnom sećanju.
