Udariti ili slomiti nogom. E, to vam je u prevodu s korejskog tekvondo. Sport za koji, priznajte, ili niste čuli ili niste znali pravila. Slobodno recite, nije sramota.A šta će vaša deca sutra trenirati? Fudbal? Možda košarku? Vaterpolo? A, da... zaboravio sam rukomet i odbojku... To su naši zaštitni znakovi. U ovome smo svetska velesila, zbog lopte smo dobili i nadimak „narod koji ume s loptom“. Čast „delfinima“, oni su pravi šampioni. Osvajaju medalje gde stignu, a i van bazena su neprikosnoveni. Ljudine. Šta je, boga ti, s ovim ostalim gorepobrojanim sportovima? Odbojka i rukomet pamtiće London po svečanoj ceremoniji otvaranja Igara. Bio je to jedini dan kad su imali osmehe na licima. Ostalo će brzo zaboraviti.Da li na fudbal treba trošiti reči? Dva „srpska giganta“, ponos i dika cele nacije, Zvezda i Partizan, ne dadoše gol Kipranima za 360 minuta. Pa, šta će njima lopta? Mogu i bez nje na splavove, tamo im se nude silikonski baloni s kojima su mnogo uspešniji.I kad se podvuče crta pod još jedan olimpijski nastup, lako je zaključiti da možemo da batalimo loptu i da počnemo da učimo pravila u streljaštvu, kajaku i, naravno, tekvondou.To su pravi heroji. Krvavo treniraju godinama, daleko od naših očiju. Ne kukaju da nemaju sapun u svlačionici, poput nekih razmaženih zvezdica. Rade u mulju, memli, mraku, a onda nas obasjaju zlatom. Hoćemo li i dalje slaviti njihove uspehe dva-tri dana i onda se opet okrenuti svakodnevici i čemeru od sportova s loptom? Ako smo pametni, a valjda imamo po koju dasku u glavi, nećemo. Rio de Žaneiro je za četiri godine. Hajde da se malo preispitamo i lako ćemo shvatiti da je budućnost u pojedinačnim sportovima. Ne koštaju kao kolektivni, a donose rezultate. I to kakve.Ivana i Milica su srebrna i zlatna. Daj bože da se što više dece rađa u Srbiji, pa neka se svaka nazove po njima. I da krenu u sale da treniraju.Pa, čekajte, malo li je da 20.000 ljudi uživo u Londonu sluša „Bože pravde“, a milioni preko televizijskog prenosa? Ako to nije dovoljno ljudima koji se nešto pitaju u ovoj zemlji, ne znam šta je potrebno da bi im se otvorile oči.Olimpijski komitet je pokazao da je ozbiljna organizacija. Kritikovani su tokom Olimpijskih igara da su podbacili. U odnosu na šta, pitam vas? Peking je već nadmašen, tamo nismo imali zlato. Svi odreda priznaju da je pomoć ogromna, a može da bude i veća, međutim, tu se više ne pitaju Divac i njegova ekipa.Tu država mora da stupi na scenu. Imamo ministarstvo, dobili smo novu ministarku. Ako mi dozvoli, zamoliću je ovim putem da malo batali Toleta i njegove. Dobili su svoju kuću, a od uspeha imamo prekinut meč u Đenovi i gomilu kvazi-fudbalera i splavar-majstora. Alisa, imate moć, sad je pametno iskoristite. Hoćemo još Ivana i Milica, hoćemo još Andrija. Nećemo ove kojima se na stadionima skandira da su lopovi, nećemo više prazna obećanja.
