U Srbiji, tužnoj zemlji, gde se iz dana u dan događa da majka ubije tek rođeno dete, komšija presudi komšiji zbog metra placa, sveštenik nasmrt pretuče bolesnog čoveka, koga će šokirati vest da su siledžije nogama gazile fudbalera odmah po završetku utakmice? Mrvicu sažaljenja kod čitalaca izazvaće važan detalj incidenta - žrtva je dečak, igrač FK Vojvodina Stefan Nikolić, a prebijen je na pomoćnom terenu Marakane posle meča s vršnjacima iz Crvene zvezde.Nego, ajde da ne sažaljevamo, već da tražimo reakciju države. Priča se da je tim dasama pao mrak na oči, jer su u razmeni psovki s malim Nikolićem tokom utakmice dobili jednu-dve više na svoj račun, pa su odlučili da ga prevaspitaju. Učinili su to brutalno, uličarski, udarajući ga pesnicama i nogama. Pravda čeka da bude zadovoljena, ali od odgovornih nema glasa. Da li je moguće da su se policija i tužilaštvo toliko zaigrali lečenjem društva od korupcije da se na probleme običnih smrtnika više niko od njih ne osvrće?A nasilje, bilo ono na ulici, stadionu ili u porodičnom domu, razara Srbiju. Kad je već tako, da se svakim danom na novinskim stranicama uvećava broj lakše povređenih, silovanih, unakaženih i ubijenih (poniženima se i ne zna broj), može li se efikasnim delovanjem organa prinude staviti do znanja svim barabama da neće proći nekažnjeno ni u slučaju da su dete vukli za uši ili zuluf.Efikasnost države ne pokazuje se samo onda kad se policajac nađe na stadionu i spreči nasilje. Sasvim je u redu i da večeras u svim informativnim emisija, sutra u svim novinama, osvanu lica nasilnika s Marakane, uz napomenu da im sleduje nekoliko godina guljenja krompira u Padinjaku, Zabeli...
