Oni koji su gledali govor bivšeg američkog predsednika Bila Klintona na konvenciji Demokratske stranke (one prekookeanske, ne ove ispodokeanske), mogli su na praktičnom primeru da shvate razliku između nas ovde i njih tamo.Klinton je, iako i vrapčići znaju da nikako ne voli Obamu, govorio nadahnuto, skoro isto onako kao kad je i sam bio kandidat za Belu kuću. Analitičari smatraju da je baš njegov govor, u kojem Amerikancima nije ostavio mnogo mesta za dilemu „Obama ili Romni“, već sada odlučio ishod novembarskih izbora. Iskusni politički vuk provalio je svaku foru Romnijeve kampanje i brutalno je razotkrio svaku njenu slabost. Ako je do ove konvencije bilo mnogo neodlučnih, sada ih sigurno nema toliko.Sve ovo dešava se u SAD, najmoćnijoj zemlji sveta. Tamo se najljući unutarstranački neprijatelji podržavaju kad je reč o zajedničkom interesu. Interes Demokratske stranke je iznad svega. Onaj ko bi pokušao da stavi sebe iznad stranke brzo bi završio svoju političku karijeru. Političari tamo stavljaju sebe u službu stranke, oni svesno prihvataju ulogu oruđa pomoću kojeg će stranka napredovati.A u Srbiji? Videli ste šta se dešavalo na skupu ovdašnje Demokratske stranke. Onaj ko nametne sebe kao entitet važniji od stranke - preuzima stranku.Političari ovde stavljaju stranku u ličnu službu, oni svesno stranci nameću ulogu oruđa pomoću kojeg će oni sami profitirati.Mislite li da je imalo drugačije kad je reč o sukobima između dve stranke u SAD? Nikako. I republikanci i demokrate bore se da dođu na vlast, svakako, ali i jedni i drugi rado će pomoći jedni drugima kad je reč o rešavanju strateških pitanja i nacionalnim interesima. Bivši predsednici redovno se sastaju, razmenjuju iskustva, savetuju jedan drugog o stvarima koje su bitne da bi Amerika nastavila svoju sada već skoro vekovnu dominaciju nad svetom. Jedan interes je tamo zajednički za sve - interes nacije, interes države. Onaj ko bi pokušao da nametne sebe iznad države brzo bi završio svoju političku karijeru. Političari tamo stavljaju sebe u službu države, oni svesno prihvataju ulogu oruđa pomoću kojeg će njihova država napredovati.A u Srbiji? Vidite i sami šta nam se dešava u poslednjih 25 godina. Stranke se bore za vlast kako bi što više ukrale od države, od nacije. Onaj ko lični interes stavi iznad interesa države - vrlo je bogat čovek. Postoji samo jedan zajednički imenitelj za raznorodne spodobe koje su nas jahale otkako je ukinut socijalizam - svi oni imaju mnogo, mnogo novca.Političari ovde stavljaju sebe u ličnu službu, oni državi svesno nameću ulogu oruđa pomoću kojeg će oni sami profitirati.Zbog svega iznad, SAD je na vrhu sveta, a Srbija na njegovom dnu. Narod bira svoje vođe. Narod zaslužuje upravo onakve političare kakve ima.
