Ribari su još 2007. upozoravali da je riba zaražena parazitima, ali nadležne institucije u Srbiji za ovih šest godina nisu našle za shodno da nešto preduzmu. Tek sada, 2013, kada su potrošači masovno počeli da kupuju cvrljivu ribu, postavilo se pitanje šta jedemo. Međutim, samo se postavilo pitanje! Odgovora još nema. Ono što se zna je da u smuđu, štuki i bandaru ima crva koji su dugački i do 14 centimetara. Ali šta sad, stručnjaci nam skreću pažnju da tu ribu u kojoj uočimo crvića dobro ispečemo. I? Pojedemo, naravno. Kažu, kad se dobro termički obradi - bezopasna je. Znači, nema razloga za brigu, šest godina jedemo crvljivu ribu, ješćemo je i dalje. A šta ćemo sa mlekom? Znate ono „dukat“ dugotrajno u kome je pronađeno najkancerogenije jedinjenje - aflatoksin. Očigledno će biti isto kao i sa ribom - i dalje ćete moći da ga pronađete u marketima, ovih dana verovatno na sniženju.Poljoprivrednu inspekciju je toliko potresla vest o utvrđenoj koncentraciji aflatoksina u mleku da je organizovala vanrednu konferenciju na kojoj je prikazala podatke kontrolisanog mleka iz jula 2012. i izjavila da je ono bezbedno za upotrebu. Kako bi nam sve to dočarali, pred novinarima, svi prisutni popili su po jednu čašu.Da su mi dozvolili, kao što nisu, pitala bih zašto ste uopšte organizovali vanrednu konferenciju? Ali odgovor je i više nego očigledan - hteli su malo da nam zamažu oči...Hoće li neko od nadležnih inspekcija preduzeti nešto kako narod više ne bi morao da brine šta jede i kako bi bio siguran da svoju decu hrani zdravo? Ako ovako nastave, predlažem da se u sastav proizvoda ubaci i koliko grama crva, kancerogenih materija i ostalih otrova ima.
