Poslednja smena na vrhu Demokratske stranke, koja se odigrala bez direktne borbe, šatro dogovorno, sporazumom između bivšeg i sadašnjeg predsednika, Borisa Tadića odnosno Dragana Đilasa, ostavila je najveće posledice po ovu partiju do sada. DS je na istorijskom minimumu od 12 odsto podrške među građanima Srbije, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. U stranci i posle skoro tri meseca od izbora novog predsednika i gotovo devet meseci od parlamentarnih i predsedničkih izbora na kojima je DS izgubio svu vlast, divlja unutarstranačka borba. Isključuju se neposlušni članovi. Otvaraju afere, s kojima se povezuju visoki funkcioneri stranke. Sve su glasnije čaršijske priče o njenom cepanju i odlasku nekada uglednih članova, čak i osnivača. Novoizabrani predsednik Dragan Đilas ne snalazi se baš najbolje u novoj ulozi. Ne uspeva da poveže konce. Da se izdigne iznad ličnih interesa i sujete. Ulazi u nepotrebne rasprave s članstvom. A da stvar bude još gora, drma mu se i stolica na mestu gradonačelnika Beograda.Tačno je da je DS od obnove svog rada, 3. februara 1990. godine pretrpeo veliki broj padova i uspona. Da je za 23 godine postojanja promenio četiri predsednika i da je svaka promena izazvala velike turbulencije, ali se odrazila i na njen rejting među građanima Srbije. Ali isto tako je tačno da se posle svakog pada DS dizao, kao feniks, još jači.Da li će tako biti i ovoga puta, teško je proceniti, ali sve miriše na to da neće. Ipak je trenutno rasulo u DS došlo u najgorem mogućem trenutku, posle gubitka izbora. I u trenutku kada novoformirana vlast pokazuje volju i želju da rešava probleme koje je DS gurao pod tepih.
