Osnivačka skupština DS održana je 3. februara 1990, čemu je prethodio dogovor grupe intelektualaca - Dragoljuba Mićunovića, Koste Čavoškog, Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borislava Pekića, Milovana Danojlića, Slobodana Inića, Vladimira Gligorova, Radoslava Stojanovića, Miodraga Perišića, Gojka Đoga, Dušana Vukajlovića, Marka Jankovića. Ideja je bila da obnove veze s političkim pretečama iz doba pretkomunističke Srbije, sa onim DS koji su vodili Ljubomir Davidović, Milan Grol. Ništa nepoznato. Kao ni činjenica da je DS, osim osnivača, uvek privlačio intelektualce.Novina je, čini se, da je tradicija prekinuta. Upravo su intelektualci pred prošlogodišnje izbore pozvali na kažnjavanje demokrata akcijom belih listića jer nisu činili dobro za Srbiju. DS je otišao u opoziciju i zato krenuo u smenu rukovodstva ili, kako to oni krste, reformu, kojoj se kraj ne nazire i čiji su efekti blokada stranačkih računa zbog duga od tri miliona evra Razvojnoj banci Vojvodine, to što im se odbori rasipaju širom Srbije... Izbačeni su neposlušni. I u vrhu stranke ostadoše glumci. Član Predsedništva je Aleksandar Šapić, Gangula iz „Kad porastem, biću Kengur“, bivši vaterpolista, ali i doktor nauka. E, taj dr Šapić, dok brka padeže, tvrdi da je „magastrirao“ (?!) i označava kao nebitne države Kinu i Rusiju (?!)... Elementarno nepoznavanje prirode i društva, maternjeg jezika. I dok nam takvi dr Šapići drže slovo, godišnje oko 4.000 diplomaca napusti Srbiju, koja je u protekle dve decenije zato izgubila 12 milijardi evra. Osnivači DS prevrću se u grobu.„Dođu tako vremena kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.“
