Ulazak u vozila GSP veliki je rizik. Jedan autobus nakrivljen je kao Krivi toranj u Pizi, drugi urla kao motokultivator koji vuče teret na vrh Alpa, na trećem samo slojevi prljavštine skrivaju selotejp koji tu šklopociju sprečava da se raspadne... Da ne spominjemo one bušne poput švajcarskog sira. Da ponovimo: ulazak u bilo koje vozilo GSP je rizičan. Ulazak u trolejbus ravan je samoubistvu! I to u svaki. Jer nijedna od 131 trole u Beogradu nije registrovana! Baš nijedna. Pa kako su onda na ulicama? Zato što niko ne poštuje zakon. Ni šoferi, ni gradonačelnik, a ni policija.Šoferi kažu da ne mogu da ne voze. Šutnuće ih, tvrde, iz firme ako odbiju. Njihovi šefovi kažu da ne smeju na ulice da pošalju 131 vozilo manje. Nek se raspadaju, nek im otkazuju kočnice, nek gore motori... Nije važno. Važan je BROJ! Gradonačelnik... On se i ne pravda. Verovatno više brine o drastičnom padu rejtinga svoje stranke nego o nečem tako trivijalnom kao što je gradski prevoz. Policija ne voli da kažnjava javna preduzeća. I njima je lakše da zbog manjih prekršaja deru obične građane.E, pa koga briga! To su sve samo opravdanja. I to glupa. Svi ste vi odgovorni! Za ugrožavanje bezbednosti hiljada ljudi! I svi morate da budete kažnjeni! Pa u normalnim zemljama bi zbog vožnje putnika u neregistrovanim, pa samim tim i opasnim vozilima, odgovarali svi, od vozača do gradonačelnika. Svi bi bili smenjeni. Ili u zatvoru.Nažalost, u Srbiji zakoni nisu jednaki za sve. Neki ljudi su „jednakiji od drugih“. A ti „jednakiji“ ne voze se trolama, imaju oni svoje ili, još bolje, službene „bembare“ i „merdže“. I neće oni da stradaju kad se tim trolama nešto desi. Stradaće običan čovek, radnik, šljaker, ili, ne daj bože, njegovo dete. A kad se to desi, niko od odgovornih i dalje neće biti odgovoran. Kazaće samo: „Pa ko ih je uopšte i terao da ulaze u trole bez registracija?!“
